Лаки кеш из евра све више бежи у динар

Због пада вредности динара, последњих дана нису сви кредитни дужници подједнако закукали. Раст евра највише је погодио купце станова на кредит, јер до пре неколико месеци код нас није постојала ни могућност динарског кредита на тако дуг рок какав постоји у случају стамбеног еврозадуживања.

Оне грађане који су узимали краткорочне зајмове у динарском знаку и који су послушали гувернера Народне банке Србије (НБС) Дејана Шошкића да се задужују само у валути у којој примају плату ових дана нису изненадиле нове увећане рате за зајмове. А таквих, како показују подаци из банака, није мало. Оне, сасвим неочекивано, саопштавају да су њихови краткорочни пласмани чак у 90, па и 95 одсто случајева – у динарима. То значи да су грађани, за разлику од привредника, који сада очајавају због курса, прихватили савет НБС намењен баш привреди – да се „хеџују”, односно да се заштите од курсног ризика.

У Уникредит банци тај однос је чак 95 одсто према пет одсто у корист потрошачких и готовинских кредита у еврима.

Још од средине 2009. године константно расту динарски краткорочни кредити. Овај тренд настављен је и у прва два месеца ове године. Тражњу за кредитима у домаћој валути подстакле су и различите стимулативне мере НБС, попут тога да за њих нема учешћа. Клијенти којима плата није везана за страну валуту увидели су да свака индексирана кредитна обавеза носи знатно виши степен ризика, као и да тај ризик лако може да надмаши предност коју клијент иницијално уочава, а која се огледа у висини номиналне каматне стопе кредита у страној валути – наводе у Уникредит банци у којој је, иначе, ефективна каматна стопа на динарски зајам 18,08 одсто, а за исти у еврима 17,84 одсто годишње.

И у Сосијете женерал банци у чак 90 одсто случајева клијенти су се опредељивали за динарске готовинске, потрошачке и кредите за рефинансирање.

„Зато и не очекујемо да већи број клијената ових дана, због курса, рефинансира девизна динарским задужењима”, кажу у овој банци.

Ненад Лучић, експерт за развој производа Фолксбанке, каже да узимање кредита у динарима представља најлогичније и економски најоправданије задуживање, имајући у виду да већина грађана зависи искључиво од динарских примања, а нарочито у периоду нестабилности курса и већих осцилација домаће валуте.

– На тај начин клијенти су заштићени од девизног ризика, па чак и евентуални раст инфлације неће имати негативан утицај, јер су месечне рате у овом случају фиксне и изражене у динарима, тако да ће оне бити и реално ниже у односу на номинални износ месечних обавеза – каже Лучић, додајући да кредит са девизном клаузулом који је узет пре три године има исти износ месечне рате у еврима, али номинално 30 одсто већи износ у динарима управо због раста курса динара. Исти динарски кредит са фиксном каматном стопом нема промене у износу динарске месечне рате и клијент плаћа исти износ у динарима за све време отплате кредита.

Према речима Петра Јовановића, члана Извршног одбора Рајфајзен банке, око 95 одсто нових пласмана готовинских кредита чине кредити у динарима.

– Ми већ дуже време клијентима приоритетно нудимо динарске кредите. Посебно се њихове предности истичу у ситуацијама када клијент изрази жељу за готовинским кредитом којим би рефинансирао постојеће месечне обавезе по кредитним производима. Услови отплате код динарских готовинских кредита су повољнији, јер се одобравају већи износи, ниже су провизије за обраду, није неопходан депозит. И понуда динарских готовинских кредита много је већа од понуде готовинских кредита са валутном клаузулом – каже Јовановић.

И у Ерсте банци већ неколико година су доминантни динарски кредити, највише кеш и за рефинансирање. Каматне стопе на динарске зајмове су нешто више, али их клијенти бирају због њихових предности.

У Еуробанци ЕФГ кажу да пад динара није нужно повећао тражњу за динарским пласманима из простог разлога зато што они већ више од две године доминирају код кредита становништву, изузимајући стамбене кредите. Високом проценту пласмана у динарима допринела је и одлука НБС од јула прошле године када је уведена обавеза од 30 одсто учешћа, односно депозита за девизне пласмане.