Шта све трпи папир

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Сви који тврде да је кампања пред последње изборе, ове или оне странке, била прљава, требало би да знају да у нас пуританство и џентлменство у овом послу никада није било на висини. Случај под Рудником, од пре пуних 80 година, поуздан је сведок против јадиковки да "овако није било од када је гавран поцрнео".

Сврачковци су, данас, једно од 62 села милановачке општине, а тридесетих година прошлога века су били општинско средиште за два-три околна села. У јесен 1926. године беху избори за председника општине. Кандидат радикала Драгомир Илић, кандидат земљорадничке странке Адам Мирковић. Адамова страна, у предизборној кампањи, обратила се бирачима плакатом (пред нама је једини сачувани примерак) у којем је противника Илића оцрнила.

Са плаката читамо да је Драгомир Илић "провео све време окупације као швапски благајник, одузимајући нам и последњу пару за рачун непријатеља". Као послератни председник општине, одвојио је покојног Танаска Илића од своје кћери Станојке, удовице Ђорђевића, и на тај начин, теретним уговором, "узео Танаску све покретно и непокретно имање, готов новац и стоку". Чак је и своме "брату од стрица Сретену Илићу неурачунљивом, на варљив начин, узео све имање са окућницом и зградама".

У списку Илићевих неподопштина, под редним бројем шест, на плакату му је прикачена и једна "вотергејт" аферица: "Кандидат Драгомир носи и моралне мрље. На очиглед целог света и својих укућана, живећи у недозвољеним односима са удовицом Лепосавом Лазић, руши јавни морал чији заштитник би он требало да буде".

Уз Драгомира, оцрњени су и потенцијални одборници са његове листе констатацијом да ни они "не носе боља лица" од Драгомира: "Само у селу Неваде имају двојица којима је место у казамату, и то: Драгиша Поњавић због крађе брвана, Радивоје Павловић и Тадија Милић као мењачи лажних новчаница код Радивоја Пејчиновића, бившег трговца из Горњег Милановца".

Избором Драгомира Илића значило би да "поново дође швапска управа из 1915 – 1918. године", плаши плакат бираче и закључује: "Здрав разум налаже вам да гласате за листу Адама Мирковића. На биралишта, браћо, противу нове германске управе!"

Плакат има и потписника читавог текста, а то је Сретен Т. Илић, напред означен као неурачунљив. Можемо само да нагађамо зашто је Мирковићева страна одабрала баш њега. Сретен је један од оштећених Драгомировим "лукавим смеровима" – у реду. Али, будући неурачунљив и "грешник који се потуца по кафанама", добро је дошао ривалској страни у случају да Драгомир потегне тужбу за лажи и љагу. Неурачунљивост или, како се онда говорило, недотавност је добар алиби пред сваким судом.