Хаос као филозофија

Да су људи куповали плоче само због музике, све би одавно нестало, била је крилатица Малкома Мекларена. Баш тај мото применио је и на бенд који је осмислио –„Секс пистолс”. Ових дана навршава се 35 година од снимања јединог албума овог састава – „Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols”, па су преостали чланови „Пистолса” потписали уговор са „Универзалом” о реиздању чувене плоче. Наредних месеци биће објављено проширено и препаковано издање албума, а дигитално је већ доступно.

И пре него што је 27. октобра 1977. плоча објављена, „Пистолси” су стиховима, музиком и понашањем уздрмали духове. Џон Лајдон, алијас Џони Ротен, певач бенда признао је: „Хаос је моја филозофија!”

По изласку албумаБранко Вукојевић је у „Џубоксу” оценио: „Одредили су себи улогу анархичних клинаца угњетених од друштва и одлично је играју”.

Први сусрет наше публике са панком десио се пре 35 година у СКЦ-у, где је музички критичар Мома Рајин у то време почео да ради:

– Свирао је први југословенски панк бенд „Панкрти”, који су извели обраде „Секс пистолса”. Можете да замислите како је изгледао сусрет социјалистичке омладине, заваљене у плишане фотеље у великој сали СКЦ-а, са панком – сећа се Рајин, који је у то време радио и у „Џубоксу”, у који је стигао промотивни примерак плоче „Пистолса”. На дан изласка албума направили су трибину у малој сали СКЦ-а, која је била препуна.

– Енглеска се тада суочавала са економском кризом, а млади људи били су без перспективе. Џони Ротен је изјављивао како треба да се сетимо шта је забава и да то не подразумева учење стотина гитарских акорда, већ да изађете на бину и кажете шта имате. Ротен и другари имали су шта да саопште и то су спаковали у два, три минута френетичног звука, где су „пљували истини у очи” – истиче Рајин, и додаје да се вирус који су посејали брзо проширио светом, па су постали занимљиви и обичним слушаоцима, али и социолозима културе.

– Када имате 16-17 година и дође вам у руке такав албум, схватите да лако можете исто то да урадите. Наши клинци су одговорили на позив и добили смо „Шарла акробату”, „Електрични оргазам”, и једну живу рокенрол сцену. Тада је готово свака улица у Београду имала свој бенд.

У „Секс пистолсима” два кључна човека били су, каже Рајин, Малком Мекларен и Џони Ротен, који је потицао из доњег социјалног миљеа и певао о ономе што је живео и видео око себе.

– Иако ми нисмо живели од социјалне помоћи, нити је наш проблем био краљичин јубилеј, могли смо да препознамо тај бунт. Панк бендови су обичним језиком говорили о озбиљним темама.

Група је, ако не рачунамо каснија окупљања зарад турнеја (наступили су и на Егзиту 2008), била кратког даха. За три године објавили су четири сингла и албум. То је било неизбежно, сматра Рајин, јер је реч о четворици различитих момака који су се уз гета винули у орбиту. У супротном би експлодирали!

– Али, и то је било довољно да направе један од десет најзначајнијих албума у историји рокенрола.

Ј. Копривица

-----------------------------------------------------------

Оптужени по Закону за недолично оглашавање

Због речи „bollocks” у наслову плоче, која у жаргону значи „тестиси”, „Пистолси” су оптужени по Закону за недолично оглашавање. Садржај плоче, упркос томе што се нашла на врху листе, узбудио је многе, а највећи хаос изазвали су синглови „Anarchy in the U.K.” и „God Save the Queen”. Песму „God Save the Queen”, објављену током прославе краљичиног сребрног јубилеја, као и омот сингла, многи су схватили као атак на Елизабету Другу. Ротен никада није имао лепо мишљење о краљевској породици: „Нису били ништа друго до освајачи који су украли земљу и прогласили се бољим од осталих”.