Коњи заборављени од свих

Јагош Дакић имао је у Бечмену ергелу од 400 коња. Била су то углавном грла домаћег брдског коња и било је то пре 2011. године, док је држава помагала одгајиваче домаћих раса. Данас је славина за субвенције заврнута, а ергела „Јагош” броји 250 коња.

– Нисам могао више, нисам имао одакле. Морао сам у пролеће прошле године да одведем 150 грла на Власину и пустим у природу. Док су постојале субвенције постојале су и могућности да их издржавам. Рецимо, прво се за матична грла и пастуве добијало по 30.000, а онда по 20.000 динара. Дакле, могао сам годишње да рачунам на цифру између 500.000 и 700.000 динара. То је била значајна свота – прича за „Политику” Дакић.

Међутим, аграрна политика се променила, па се пред нашег саговорника наметнула одлука: или продаја или пуштање у природу. Иако је могао, како тврди, да добије око 30.000 евра одлучио се на хуманији корак – природу.

– На кланице нисам ни помишљао. Мислио сам да је и ово привремено решење, да ће влада да се предомисли, али... Стално мислим на њих. Кад сам чуо да су два коња угинула за време ових снегова, верујте ми, као гром да ме је погодио – каже наш саговорник и додаје да их редовно обилази.

Надлежни у Министарству пољопривреде казали су да су субвенције за одгајиваче аутохтоних раса животиња, а у које спада и домаћи брдски коњ, додељиване од 2003. наредних седам година. Међутим, као одговор на питање да ли постоји план за враћање те врсте помоћи рекли су: „Ми ћемо као и до сада, расположива средства на одговарајући начин упућивати онима којима су најпотребнија – малим и средњим пољопривредним произвођачима и људима који искључиво живе од пољопривредне производње”.

Укидање субвенција донекле је и одговор на питање одакле то планинама Србије шетају ничији коњи, које уз то погрешно називамо дивљим. Стручњаци кажу да је реч о подивљалим и полудивљим, управо због тога што су део живота провели са човеком. Колико их је није познато јер, иако у обавези да их евидентира, држава то није учинила, а није донела ни прописе којима би их штитила. Зна се да их има, осим на Старој планини, на Столовима, Проклетијама, Шар-планини, у Сјеници... О томе колико су корисни мало се прича.

– Реч је о изузетно важним биљоједима. На пример, они се хране клеком и белом брезом, биљкама које најчешће нападају пашњаке. Дакле, ти коњи су чистачи пашњака којих је све мање посебно због напуштања села – објашњава за „Политику” Ружица Траиловић, професорка на Факултету ветеринарске медицине у Београду. Балкан ће, тврди наша саговорница, уколико не сачувамо биљоједе, постати шумовита гора. А нестанак пашњака значио би и нестанак одређених птица и животиња – јаребица, препелица, срна, јелена, зечева...

Док ЕУ додељује субвенције за очување испаша, а у Хрватској се обављају контроле здравља подивљалих коња, у Србији није тако. Осим што их је заборавила држава, заборавили су их и људи. На њивама заменили су их трактори, а на путевима кола. Да је другачије, сматра Ружица Траиловић, ванредне ситуације у планинским селима не би било.

– Саонице које вуку коњи могу да прођу тамо где је ауто немоћан. Људи су заборавили да их држе. Данас не морају да ору, али треба их користити и обучавати за рад – каже професорка и указује на једну донедавно незамисливу појаву – коње пре виде деца из градских средина одлазећи на ергеле да јашу, него она из сеоских.

Вишња Дугалић

-----------------------------------------------------------

Тарпан – последњи дивљи коњ Европе

Последњи примерак европског дивљег коња, тарпан преминуо је почетком 20. века у једном московском зоо врту, каже Ружица Траиловић, професорка на Факултету ветеринарске медицине у Београду. Научници су покушали пажљивим одгојем да „врате” тарпана „из мртвих”, али им то није успело.

-----------------------------------------------------------

Један пастув на 15 кобила

Подивљали коњи крећу се у крду које сачињава до 15 грла, међу којима је само један пастув. Осим њега, на врху хијерархије је и алфа кобила која обавља улогу контролора. Ружица Траиловић, објашњава да су честе борбе између два пастува у циљу преузимања крда. Уколико победи „страни” пастув, он убија сву ждребад како би искористио прилику када кобиле уђу у полни жар и потпуно преузео крдо.

-----------------------------------------------------------

Ловци брину о коњима

Да нису баш сви заборавили на коње, који слободно шетају планинама Србије, показује пример ловачког удружења „Врла” из Сурдулице. Драган Костадиновић, председник тог удружења, каже да су њихови чланови пешке прелазили по неколико километара на леђима носећи сено како би нахранили коње, праву туристичку атракцију Власине.

Током невремена није заборављено ни око 30 коња са планине Столови код Краљева. Уз помоћ хеликоптера који им је уступило Министарство унутрашњих послова, бачено је око 60 бала сена.