Преговори обично трају веома дуго

Од статуса кандидата, који неки описују као „знак добре воље ЕУ” према земљи која тежи чланству, знатно већу тежину имају преговори о чланству, будући да они обично трају веома дуго и представљају изузетно сложен процес усаглашавања правног и економског система с тзв. европским правним поретком. Како је показало искуство земаља које су пре нас прошле овај степеник, на отварање овог „зеленог светла” чека се најмање годину дана.

Рецимо, Црна Гора је статус кандидата добила децембра 2010. године. Очекивала је да јој у децембру прошле године буде одобрен почетак преговора. Одлука је, међутим, одложена до јуна ове године јер је оцењено да та земља мора да оствари додатни напредак у реформама.

Што се тиче Хрватске, која ће половином следеће године постати чланица ЕУ, статус кандидата добила је у јуну 2004, а преговори са овом земљом почели су тек октобра 2005. године, после оцене тужиоца Хашког трибунала да Хрватска у потпуности сарађује с Трибуналом. Хрватска је преговоре завршила шест година касније, током лета 2011.

Додуше, не баш упутан пример је случај Македоније. Та земља је статус добила још 2005. године, али и даље чека на отварање преговора, због спора с Грчком која не признаје њен назив.

Преговори поразумевају не само усаглашавање домаћег законодавства с тзв. европским правним поретком – који тренутно има око 90.000 страница– већ и контролу њихове примене, али и детаљно уговарање услова приступања.

Кад је реч о почетку конкретних преговора, они стартују оценом усклађености законодавства земље кандидата с правном тековином ЕУ, с циљем да се утврде разлике између ЕУ и земље кандидата у сваком од 35 поглавља о којима се преговара – од слободе кретања људи, робе и капитала, преко правосуђа, пољопривреде, до пореске политике и безбедности хране – будући да се закони морају у потпуности усагласити са ЕУ стандардима, до приступања. Најтежа област за све кандидате била је правосуђе, па сада, поготову због искуства ЕУ с Румунијом и Бугарском, из Брисела поручују да ће најпре бити отварано баш ово поглавље.

Упућени посебно указују на то да се, и на почетку и на крају сваког од тих 35 поглавља,земље чланице ЕУ изјашњавају о томе да ли сматрају да је земља која жели да постане чланица испунила оно што је предвиђено тим поглављем. Они истичу и да само у тим случајевима постоји чак 70 прилика да се процес заустави.

Да је тачан сценарио приступања тешко предвидети потврђују и проблеми настали у вези с билатералним питањима између земаља чланица и кандидата за ЕУ. Сетимо се само спора Словеније и Хрватске око границе, али и проблемаМакедоније и Грчке око назива те земље. Како то може да изгледа могли смо, уосталом, и да наслутимо у завршном чину доделе статуса Србији, када је Румунија ненадано изашла с неким својим захтевима.

И на крају, после закључења преговора о свим поглављима, Европска комисија даје мишљење о закључењу преговора. То мишљење потврђује и Европски парламент, а затим Савет ЕУ доноси одлуку о потписивању споразума о приступању земље ЕУ. После тога, следи и референдум у будућој чланици ЕУ, на којем грађани дају своју реч о чланству, као и ратификација споразума у свим земљама чланицама Уније.

Б. Чпајак