Обама тражи стрпљење

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Велики пријатељи и савезници имају исти циљ, али различите стратегије, најпрецизнија је дијагноза тренутног стања америчко-израелских односа.

Председник Обама и премијер Нетанјаху састали су се јуче у Белој кући – то је био њихов осми сусрет у последње три године – да би у четири ока прецизирали оно о чему су последњих дана обојица јавно говорили: како да Иран спрече да постане нуклеарна сила – бмбама или дипломатијоми санкцијама?

На почетку сусрета, отвореном за камере, Обама је поновио став да његова политике „није обуздавање Ирана” са његовом нуклеарним оружјем, већ спречавање да то постане. Нетанијаху је пак инсистирао да „Израел остаје господар своје судбине” и да „задржава суверено право да самостално доноси одлуке у интересу своје безбедности”.

Обама је америчку перспективу детаљно образложио у недељном говору пред Америчко-израелским комитетом за јавне послове (АИПАК), главним лобијем јеврејске државе у Америци.

Пред око 13.000 људи у Вашингтонском конференцијом центру, поздрављан је овацијама док је образлагао постојаност америчко-израелских односа и америчку непоколебљиву подршку главном блискоисточном савезнику, али је скуп био много мање одушевљен председниковим виђењем проблема иранске бомбе.

Његова главна порука је била да је „вољан да употреби све елементе америчке војне моћи” како би се спречило да Иран стекне нуклеарну бомбу, али је и нагласио да би прво требало сачекати учинак дипломатије.

„Због безбедности Израела, безбедности Америке и мира и безбедности у свету, није време за празне претње”, додао је уз објашњење да је „време да се сачека дејство повећаног притиска и да се одржава широка међународна коалиција која је створена.”

Нетанијаху, који је је пред АИПАК изашао после сусрета са Обамом, изјавио је да „веома цени” председников став да „Ирану не сме да се дозволи да дође до нуклеарног оружја и да су све опције на столу”.

У Обамином говору израелском премијеру највише се допао онај део где је поручио да „Израел мора да буде у стању да се одбрани од сваке претње”, што је протумачено као порука да не мора да тражи америчку дозволу за евентуални напад на иранска нуклеарна постројења.

Из редова Обамине владе и обавештајних служби, протеклих недеља даване су изјаве и изношене процене да у Ирану још није донета одлука да се прави бомба, већ да се само прибавља технологија за то, што је повод за покретање механизма оштрих санкција.

Главно размимоилажење са Израелом је у ствари да ли Иран треба спречити да стекне капацитета за производњу бомбе, или га само зауставити од завршног чина.

Израел сматра да треба деловати ако не одмах, а оно веома брзо, јер ће Иран у догледно време ући у „зону имунитета”, после чега његово нуклеарно напредовање не би могле да зауставе ни бомбе.

Обамин став је да „ниједна израелска влада не може да толерише нуклеарно оружје у рукама режима који оповргава холокауст, прети да Израел избрише са мапе и спонзорише терористичке групе чији је програм уништење јеврејске државе”.

Његови апели на стрпљење, праћени заоштравањем реторике („Верујем да Израел зна да, као председник САД, ја не блефирам”), мотивисани су и унутрашњим политичким рачуницама у изборној години, када га републикански кандидати за председничку оптужују да је „мекан” са једне стране, док су са друге ризици од „ненамераваних последица” војне акције из перспективе Беле куће веома велики.

Један од главних јесте поремећај на тржишту нафте, што би гурнуло увис већ политички непријатне цене бензина на америчким пумпама, што је и претња опоравку економије и започетом процесу смањивања незапослености.