Двадесет петоро деце, а шеснаест кревета

Прихватилиште за децу, чија су врата нон-стоп отворена за најосетљивије малишане – жртве насиља, злостављања, занемаривања, трговине људима, децу улице без родитељског старања, данас обележава 54 годинe постојања и рада. У своје крило до сада је примило више од 60.000 малолетних девојчица и дечака, али старијих од седам година. Многи од њих су се први пут осећали безбрижно тек кад су прешли праг ове куће. Она је још на истој адреси, у Булевару ослобођења, у кругу вождовачког Завода за васпитање деце и омладине.

И даље кубури са простором и капацитетом од 16 кревета, али запослени и штићеници се надају да ће се ове године преселити у веће здање. То им је била жеља и прошле, и претпрошле, и 2009. године када им је обећано да ће добити нов простор. 

У ишчекивању најављеног измештања установе, у њено одржавање се није улагало. Здање није што је некад било. Руинирано је, неусловно за рад и прихват деце, тврде запослени. Намештај је уништен, санитарни чворови су дотрајали. Прихватилиште вапи за другом, наменски изграђеном зградом у којој ће бити најмање по два слободна кревета за дечаке и девојчице у сваком тренутку.

– Капацитет нам је по осам кревета за дечаке и за девојчице, а тренутно је код нас збринуто 18 деце, мада се број корисника стално мења. Примамо их 24 сата. Јуче смо отпустили једног дечака. Отишао је у хранитељску породицу. А можда ће нам у току ноћи доћи нова деца коју без обзира на попуњене кревете не можемо оставити на улици – објашњава Ана Калајџић, специјални педагог Прихватилишта за децу.

Број корисника често премашује 25. Тада су малишани принуђени да спавају на помоћним душецима у ходнику и соби за дневни боравак. Не би тога било да у овој кући има бар 30 кревета, а и то би било мање него што је Прихватилиште својевремено имало. До 1998. године оно је радило у Звечанској улици са капацитетом од 48 лежајева. На годишњем нивоу тада је прихватало до 1.700 деце и био је план да се због преуређења здања привремено исели у Булевар ослобођења. „Привремено” се отегло на 14 година, очигледно недовољних да се нађе и преуреди или сазида дом достојан сигурне дечје куће.

У чему је највећи проблем?

– Неопходно је да се Прихватилиште смести у шири центар Београда због деце која долазе из целе Србије. Важно је да нова кућа буде у близини болница, аутобуске и железничке станице. Такав простор чекамо и, надамо се, добићемо пре него што прославимо 55 година од оснивања – кажу у Прихватилишту.

----------------------------------------------

Рођенданско славље

Рођенданско славље Прихватилишта почиње у 13 сати у Дечјем културном центру Београд. Пријатељи ће слављенике даривати песмом, фламенком и ирским плесом, хип-хоп игром, представом... наступајући у брижљиво припреманој приредби. „Мини музичка академија” приредила је и отпеваће посебан поклон – химну Прихватилишта за децу под називом „Победи”. Домаћини ће госте почастити ревијом шешира које су креирали два месеца. Послужиће их колачићима – мафинима. Сваки ће бити украшен рођенданском свећицом у које ће заједно дувати слављеници и званице.

----------------------------------------------

Потребне пижаме и постељина

Скроман је списак ствари које су Прихватилишту за децу најпотребније. Готово сву неопходну гардеробу за малишане има, осим пижама. Мушких и женских папуча и чарапа у бројевима од 36 до 44 увек им недостаје. Јастучница, чаршава, постељина тренутно немају довољно. Од опреме би им, кажу, добродошла машина за сушење веша, скратила би им муке јер деце има много, одећа се непрестано пере, а осушена у машини била би знатно брже на располагању корисницима.