Нови уџбеник историје за гимназијалце

Иако су уџбеник из историје за трећи и четврти разред гимназије подржали наставници историје и историчари, Завод за уџбенике и наставна средства Србије, штампаће, ипак, нови. Намера је, каже у разговору за "Политику" Небојша Јовановић, одговорни уредник за средње школе и за вануџбеничку материју у Заводу, да се тај уџбеник модернизује и унапреди методички и дидактички, како би био што прихватљивији ђацима за које се и пише.

Упркос критикама и уџбеника из историје за осми разред основне школе, нови се неће штампати. То би, како рече наш саговорник, био бесмислен чин.

– Правих критика, оних оправданих и оних које "држе воду", нема. Уз то, уџбеник из историје за осми разред, штампан 2005. године, добио је награду "Стојан Новаковић", као најбољи у Србији. Такав уџбеник се не укида – каже "Политикин" саговорник.

Када је реч о новом уџбенику за гимназијалце, ова школска књига ће проћи процедуру која је за то предвиђена. Ових дана биће одређени аутори, који су научници. Рукопис ће бити готов до краја ове календарске године. На пролеће 2008. Министарство просвете и спорта требало би да изда одобрење за његово штампање. Уџбеник би у употребу ушао септембра 2008. године, дакле на почетку нове школске године. До тада, односно у наредној школској години користиће се постојећи уџбеник.

"Напади на уџбенике историје", како кажу у Заводу, "појавили су се после одлуке Међународног кривичног суда у Хагу да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини".

– Ово није први напад на уџбенике историје. Нешто слично догодило се 2003. године. Повод је тада био представљање улоге и односа партизана и четника (Равногораца) у Другом светском рату. Међутим, стварни повод је био усвајање Закона о изједначавању борачких права партизана и четника. Резултат је био да је у јавности створена таква атмосфера да су морали да се штампају нови уџбеници историје – објашњава Јовановић.

Године 2003. "носилац" кампање против уџбеника историје било је Удружење за одбрану тековина НОБ-а. Речено је да су уџбеник за осми разред основне школе из историје и уџбеник за трећи и четврти разред гимназије – прочетничке књиге.

Ове године критике долазе од невладиних организација. Занимљиво је, каже Небојша Јовановић, то што су нови уџбеници штампани 2005. године и да у протекле две године није било критика. Сада, одједном, уследио је, по његовом мишљењу, оркестрирани напад. При томе, представници НВО су одбили да понуде алтернативну школску књигу.

Критичари, на пример, замерају писцима и уредницима уџбеника историје што у њима нису случај Сребренице издвојили као посебан. "По њима, случај Јасеновац би у уџбеницима требало да се избрише, а да доминантно место има Сребреница. Случајно или не, тек они ’заборављају’ да се у уџбеницима поједини догађаји не издвајају посебно", истиче Јовановић.

Такође, траже и да се наведе податак "да је 1995. године у Сребреници убијено 8.000 заробљених муслимана". Међутим, тај податак нема потпору у документима и доказима, како каже Јовановић, иначе и историчар. "Познато је да је Сребреница пре ратних сукоба деведесетих година имала 5.500 становника. Не желимо да умањимо злочин у Сребреници, али не можемо да у уџбеник историје уносимо, нереалан и непроверен број жртава", каже Јовановић.

Замерано је и то што је написано да се некадашња СФРЈ распала због сецесије појединих република, као и што је написано да су злочине чиниле све три стране у ратним сукобима. По њиховом мишљењу, требало је, каже наш саговорник, да се напише да су Срби чинили највеће злочине и да су били агресори.

О "случају уџбеника историје" одржане су и посебне трибине, на које, наводи Небојша Јовановић, нису позвани писци уџбеника и представници издавача. Између осталог, каже наш саговорник, на њима је речено да су уџбенике издале ретроградне и профашистичке снаге.

Треба подсетити, каже Јовановић, да су се у Србији после петооктобарских промена 2000. године јавили предлози да се мењају уџбеници из историје, као потреба да се сачине нове, модерније школске књиге, које неће бити идеолошки обојене, једностране и писане "рефератским" језиком. То је и учињено 2001. године. Потом су уследиле критике 2003. године, па су штампани нови уџбеници историје. Они су припремани и штампани по посебној процедури. За сваки уџбеник одабирани су квалификовани аутори. Рукописе су прегледали рецензенти, затим посебни тимови Завода за уџбенике и наставна средства, Националног просветног савета, па и Министарства просвете и спорта. Уколико су поменути тимови уџбенику дали позитивну оцену, онда је Министарство просвете и спорта давало одобрење за штампање и употребу уџбеника у школама.