Novi udžbenik istorije za gimnazijalce

Iako su udžbenik iz istorije za treći i četvrti razred gimnazije podržali nastavnici istorije i istoričari, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije, štampaće, ipak, novi. Namera je, kaže u razgovoru za "Politiku" Nebojša Jovanović, odgovorni urednik za srednje škole i za vanudžbeničku materiju u Zavodu, da se taj udžbenik modernizuje i unapredi metodički i didaktički, kako bi bio što prihvatljiviji đacima za koje se i piše.

Uprkos kritikama i udžbenika iz istorije za osmi razred osnovne škole, novi se neće štampati. To bi, kako reče naš sagovornik, bio besmislen čin.

– Pravih kritika, onih opravdanih i onih koje "drže vodu", nema. Uz to, udžbenik iz istorije za osmi razred, štampan 2005. godine, dobio je nagradu "Stojan Novaković", kao najbolji u Srbiji. Takav udžbenik se ne ukida – kaže "Politikin" sagovornik.

Kada je reč o novom udžbeniku za gimnazijalce, ova školska knjiga će proći proceduru koja je za to predviđena. Ovih dana biće određeni autori, koji su naučnici. Rukopis će biti gotov do kraja ove kalendarske godine. Na proleće 2008. Ministarstvo prosvete i sporta trebalo bi da izda odobrenje za njegovo štampanje. Udžbenik bi u upotrebu ušao septembra 2008. godine, dakle na početku nove školske godine. Do tada, odnosno u narednoj školskoj godini koristiće se postojeći udžbenik.

"Napadi na udžbenike istorije", kako kažu u Zavodu, "pojavili su se posle odluke Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da Srbija nije počinila genocid u Bosni i Hercegovini".

– Ovo nije prvi napad na udžbenike istorije. Nešto slično dogodilo se 2003. godine. Povod je tada bio predstavljanje uloge i odnosa partizana i četnika (Ravnogoraca) u Drugom svetskom ratu. Međutim, stvarni povod je bio usvajanje Zakona o izjednačavanju boračkih prava partizana i četnika. Rezultat je bio da je u javnosti stvorena takva atmosfera da su morali da se štampaju novi udžbenici istorije – objašnjava Jovanović.

Godine 2003. "nosilac" kampanje protiv udžbenika istorije bilo je Udruženje za odbranu tekovina NOB-a. Rečeno je da su udžbenik za osmi razred osnovne škole iz istorije i udžbenik za treći i četvrti razred gimnazije – pročetničke knjige.

Ove godine kritike dolaze od nevladinih organizacija. Zanimljivo je, kaže Nebojša Jovanović, to što su novi udžbenici štampani 2005. godine i da u protekle dve godine nije bilo kritika. Sada, odjednom, usledio je, po njegovom mišljenju, orkestrirani napad. Pri tome, predstavnici NVO su odbili da ponude alternativnu školsku knjigu.

Kritičari, na primer, zameraju piscima i urednicima udžbenika istorije što u njima nisu slučaj Srebrenice izdvojili kao poseban. "Po njima, slučaj Jasenovac bi u udžbenicima trebalo da se izbriše, a da dominantno mesto ima Srebrenica. Slučajno ili ne, tek oni ’zaboravljaju’ da se u udžbenicima pojedini događaji ne izdvajaju posebno", ističe Jovanović.

Takođe, traže i da se navede podatak "da je 1995. godine u Srebrenici ubijeno 8.000 zarobljenih muslimana". Međutim, taj podatak nema potporu u dokumentima i dokazima, kako kaže Jovanović, inače i istoričar. "Poznato je da je Srebrenica pre ratnih sukoba devedesetih godina imala 5.500 stanovnika. Ne želimo da umanjimo zločin u Srebrenici, ali ne možemo da u udžbenik istorije unosimo, nerealan i neproveren broj žrtava", kaže Jovanović.

Zamerano je i to što je napisano da se nekadašnja SFRJ raspala zbog secesije pojedinih republika, kao i što je napisano da su zločine činile sve tri strane u ratnim sukobima. Po njihovom mišljenju, trebalo je, kaže naš sagovornik, da se napiše da su Srbi činili najveće zločine i da su bili agresori.

O "slučaju udžbenika istorije" održane su i posebne tribine, na koje, navodi Nebojša Jovanović, nisu pozvani pisci udžbenika i predstavnici izdavača. Između ostalog, kaže naš sagovornik, na njima je rečeno da su udžbenike izdale retrogradne i profašističke snage.

Treba podsetiti, kaže Jovanović, da su se u Srbiji posle petooktobarskih promena 2000. godine javili predlozi da se menjaju udžbenici iz istorije, kao potreba da se sačine nove, modernije školske knjige, koje neće biti ideološki obojene, jednostrane i pisane "referatskim" jezikom. To je i učinjeno 2001. godine. Potom su usledile kritike 2003. godine, pa su štampani novi udžbenici istorije. Oni su pripremani i štampani po posebnoj proceduri. Za svaki udžbenik odabirani su kvalifikovani autori. Rukopise su pregledali recenzenti, zatim posebni timovi Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Nacionalnog prosvetnog saveta, pa i Ministarstva prosvete i sporta. Ukoliko su pomenuti timovi udžbeniku dali pozitivnu ocenu, onda je Ministarstvo prosvete i sporta davalo odobrenje za štampanje i upotrebu udžbenika u školama.