ЕУ и њени непријатељи

Европа се налази на силазној путањи. Капитализам, који је настао на њеном тлу и учинио од ње центар света, већ деценијама је гура на маргину светских збивања. Примат је одавно преузела Америка, а последњих деценија тежиште светског капиталистичког система се лагано премешта у Азију.

Европска унија (ЕУ) је настала као покушај водећих земаља Европе да врате изгубљене позиције. Лидери већине европских земаља разумели су да су њихове земље сувише нејаке, а ресурси и унутрашње тржиште мали да би се носиле са све озбиљнијом светском конкуренцијом.

Економски посматрано, ЕУ је средство да се заједничким напорима ухвати прикључак са светом у области иновација и производње. Политички,она значи могућност да се одржи европски мир и стабилност као предуслов привредног развоја.

Да ли ће те могућности бити искоришћене зависи од много фактора. Један од њих је снага њених непријатеља. Овде се нећемо бавити спољним такмацима, већ противницима европске идеје у самој ЕУ.

Нема готово ниједне европске земље у којој не постоји једна или више политичких странака које су критички усмерене према ЕУ. Постоји, међутим, разлика између критичара заинтересованих за реформе ЕУ и они који се противе самој идеји о ЕУ, односно чланству њихових земаља у унији.

С обзиром на дуг списак чланица ЕУ, овде ћемо поменути само нама најближе и највеће земље у којима антиевропске странке имају представнике у парламенту. Ко су, дакле, унутрашњи политички непријатељи ЕУ?

У Бугарској постоје две утицајне парламентарне странке које се противе ЕУ – Национални савез Атака и ВМРО. Реч је о изричито националистичким странкама, у званичним документима потоње, делови Србије називају се „бугарске западне покрајине”.

У Мађарској отворено противљење ЕУ исказује Покрет за бољу Мађарску – Јобик. Поред осталог, њих карактерише позитивно вредновање Хортијевог режима, оспоравање версајских граница и став да се над Мађарима у суседним земљама спроводи асимилација.

Најснажнији противник опредељењу Хрватске за ЕУ на недавно одржаном референдуму била је Хрватска странка права. Ова странка не само да се не одриче усташког покрета већ га, у осврту на своју историју, снажно оправдава.

Не треба бити посебно паметан да би се закључило да су све изразито антиевропске партије у непосредном окружењу истовремено и изразито антисрпске.

Снажан евроскептицизам долази, такође, с крајње левице. Комунистичка партија Грчке, Левичарска партија Шведске, Социјалистичка партија Холандије (некадашња комунистичка партија Холандије – марксиста, лењиниста) само су неке од значајних партија с комунистичким педигреом које су противници ЕУ.

Најзад, али не најмање важно, читав низ мање или више снажних, отворено неонацистичких и расистичких партија у Немачкој, Француској, Италији и другим европским земљама отворено позивају на супротстављање и разбијање ЕУ.

Погледајмо сада како стоји евроскептицизам у Србији. Најснажније противљење ЕУ изражава СРС. Међутим, често се из врха те странке може чути да они нису начелно против ЕУ. Преко ноћи би, кажу, с обе руке гласали за усвајање свих европских закона и то на енглеском језику и одмах би подржали прикључење ЕУ, под условом да КиМ остане у границама Србије. Ова квазипатриотска позиција не објашњава, међутим, зашто је ЕУ добра за 7,7 милиона, а није добра за 7,5 милиона грађана.

Нешто, наизглед, доследнију позицију заступају други прваци те исте странке. Они су начелно против ЕУ јер је, тврде, антисрпска и јер се у њој крше људска права. Нејасно је, ипак, како се ова странка, којој су, наводно, најважнији српство и људска права, нашла у истој колони и на истом послу са отвореним непријатељима Срба и Србије. Нејасно је, такође, откуд брига за људска права једног човека, док се истовремено корача у истом строју са онима који доводе у питање људска и грађанска права десетина хиљада људи само зато што су Роми, Јевреји или страни радници.

Но, није СРС једини противник ЕУ. Данас је то постало готово мода. Истина, Европској унији могло би се замерити штошта и у њој би требало много тога мењати. Али, једно је извесно – чак и оваква ЕУ је много боља од онога што нуде њени најгорљивији противници. Када се има у виду ко су непријатељи ЕУ у нашем окружењу, онда више није најважније питање да ли, односно колико ће користи Србија имати од чланства у ЕУ, већ је, напросто, срамота бити против ЕУ.