Положај Месеца крив за потапање Титаника

Мање од месец дана од стогодишњице најпознатије морске катастрофе у модерној историји, научници доносе сасвим нову теорију о потонућу брода Титаник. Сви који су гледали филм о овом догађају или су о томе слушали на часовима историје знају да је прекоокеанско пловило ударило у санту леда после чега је завршило под водом Атлантског океана. И у најновијој теорији о трагедији која је однела 1.517 жртава не оспорава се судар са леденом стеном, али се наводи да је један изузетно редак положај Сунца, Месеца и Земље допринео да се лед нађе на линији којом је брод пловио од Саутхемптона до Њујорка.

Физичар са Универзитета Тексас Доналд Олсон, који је са тимом колега испитивао утицај Месеца, каже да санте попут оне у коју је брод ударио обично остају у водама око Лабрадора и Њуфаундленда и да не настављају кретање ка југу док се довољно не отопе или док их плима не покрене.

Како се онда догодило да лед отплови толико далеко и да се нађе на путањи брода?

Олсон наводи да се изузетно ретко дешава то што се догодило 4. јануара 1912. када су се Сунце и Месец нашли у положају који појачава гравитациони притисак на нашу планету што изазива плиме веће од просечних. У исто време, Месец је тада био најближи Земљи (ближи него икада за 1400 година), а поврх свега, дан пре тога Земља је била најближа Сунцу у тој години. Такав положај небеских тела има велики утицај на океане, каже Олсон и додаје да је то могло да изазове плиму толико велику да се много више леда одвоји од Гренланда него што је уобичајено. Санте су се, пливајући ка југу, нашле на траси Титаника измењеној баш због опасности од леда.

Истраживаче је још од потонућа збуњивало то што капетан Едвард Смит није поштовао претходна упозорења да је лед у близини путање којом се Титаник креће иако је реч о веома искусном и поузданом морепловцу којем је премијерно путовање тада највећег брода и поверено због стручности. Ова студија могла би, тек после сто година, да буде и оправдање за капетана Смита, јер није имао разлога да верује да су санте на које је наишао толико велике и бројне као што се испоставило, наводи Олсон, а преноси Ројтерс.

А. М.

----------------------------------------------

Изложба о Титанику у Музеју Националне географије

Поводом стогодишњице потонућа Титаника, 29. марта у Музеју Националне географије у Вашингтону биће отворена изложба „Титаник: 100 година опсесије”. Основу поставке чине радови Роберта Баларда, једног од вођа тима који је открио олупине брода 1985, и Џејмса Камерона, редитеља филма „Титаник” који ће поново бити приказиван у биоскопима, и то у 3Д.

Изложба ће приказивати развој и инжењеринг брода, као и предности које је имао. Посетиоци ће моћи да виде и детаљне размере брода и реконструисану радио-собу, као и реплике и реквизите из филма.

Танјуг