Плате веће, пензионери негодују

Просечна зарада у Србији без пореза и доприноса исплаћена у децембру прошле године износи 28.267 динара, што је у односу на новембарску плату номинално више за 22,11 одсто, а реално за 21,99 процената, саопштено је јуче из Републичког завода за статистику.

Тако испада да је лањска децембарска зарада у односу на ону исплаћену на крају 2005. реално већа за 20,78 процената. Исто тако просечна зарада исплаћена за период јануар – децембар 2006. године у односу на примљене за исти период 2005. већа је за 11,39 одсто.

Међутим, статистички податак о повећању зарада у децембру 2006. од чак 22 одсто не може да обрадује пензионерску популацију, јер учешће плата у обрачуну пензијског чека учествује са тек 25 процената, а раст трошкова живота са 75 одсто. Пошто, како тврди члан Управног одбора Фонда ПИО запослених Милан Ненадић, трошкови живота у последња три месеца стагнирају, најстарији не могу очекивати да ће од 1. априла, када на ред долази прво овогодишње усклађивање принадлежности, добити знатно веће пензије. Напротив, повећање ће бити више него скромно.

– С децембарском зарадом статистика је неумољива према најстаријима, јер пензије у просечној заради учествују са тек 61,8 одсто, па ће тако просечна пензија коју ће најстарији примати до априла ове године износити 13.406 динара, што је на годишњем нивоу повећање од око 15,1 одсто – објашњава Ненадић..

Пензионери који примају најнижу пензију с чеком ће наредна три месеца добијати 7.313 динара што је повећање од око 51 одсто, али само зато што закон налаже да најниже пензије не могу пасти испод 25 одсто просечне зараде. Истовремено ће највиша пензија по новом закону износити 67.700, а по старом 47.600 динара.

Колико је нов обрачун пензија погодио најстарије, гледајући по месецима, потврђује и податак да су принадлежности у јануару 2006. године у просечној заради учествовале са 68,2 одсто да би у децембру пале на 50,5 процената што до сада уопште није забележено, а што је у бруто заради учешће пензија од 42,2 процента. Разлог за такво стање је у томе што нико није очекивао да ће децембарске зараде бити толико веће, каже Ненадић.

Имајући све ово у виду, прогнозе показују да једино учешће јануарских пензија у заради може бити нешто веће од 60 одсто, док је сасвим извесно да ће за фебруар и март пасти испод ових 60 процената. Тиме се управо потврђује оно што су пензионери већ најавили – да ће, уколико се ништа не промени, морати да се иде на ванредно усклађивање принадлежности. Јер, закон прописује да у тренутку када оне падну испод овог процента – морају поново да се усклађују.

На питање да ли би ситуација била нешто боља да је задржана "швајцарска формула" за усклађивање пензија, Ненадић тврди да сигурно би. Према расположивим подацима, пад пензија би био много мањи и оне би сада у зарадама учествовале са барем 65 одсто.