Нема великих уштеда на кратак рок

Копаоник – Увек има простора за уштеду ако постоји жеља, овим речима је Лу Брефор, шеф канцеларије Светске банке у Београду, коментарисао најаву премијера Мирка Цветковића да ће донети мере штедње уколико приходи у буџету подбаце.

Наш саговорник подсећа да смањивање расхода није увек популарно, али све зависи од тога које издатке влада планира да смањи. С обзиром на то да је Цветковић обећао да се ефекти такве фискалне политике неће одразити на смањење плата и пензија, Брефор сматра да ће се можда штедети на субвенцијама или капиталним издацима.

– Неке од мера штедње су добродошле, неке је можда лако применити, али можда нису најбоља опција за Србију у овом тренутку. Ми не знамо тачно шта је влада наумила, па је веома тешко коментарисати пакет мера штедње. Јасно је да су приходи у буџету нижи од очекиваних и да влада жели да поштује фискална правила, а једно од њих одређује ниво минуса у државној каси – казао је Брефор и додао да се неке од мера морају применити врло брзо, јер је за Србију време од кључног значаја.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, каже да простор за уштеду може да се нађе преузимањем дела средстава од буџетских корисника који остварују сопствене приходе, али и тако што ће се обавити прерасподела обавеза са локалном самоуправом. Ове године, подсећања ради, по основу Закона о финансирању локалних самоуправа, општине и градови добили су 40 милијарди динара веће приходе.

Наш циљ је да у договору са ММФ-ом пробамо да буџетски дефицит држимо у складу са договором, подсећа Вучковић. То значи да минус у каси не може бити већи од 4,25 одсто БДП-а, односно свега што ће српска привреда створити за годину дана.

– То би значило да у првом тромесечју минус у каси не буде већи од 26 милијарди динара. Подаци за јануар и фебруар не охрабрују, јер слабија привредна активност одбацује мање приходе у буџет. У том смислу је добро да се већ сада поведе рачуна о јавним расходима и да се тај терет не оставља следећој влади. На кратак рок простор за уштеде је врло скучен. Он постоји, али није ни приближно довољан да у овој години обезбеди уштеду од најмање 30 милијарди. У том смислу мораће амбициозније да се приђе мерама штедње. Све остало је на следећој влади – рекао је Вучковић.

Рачуне премијера и министра финансија Мирка Цветковића помрсио је други талас кризе. Пре нешто више од пола године очекивало се да ће привредни раст у 2012. години бити три одсто. У последњем тромесечју прошле године је преполовљен да би уочи Нове године Фискални савет први упозорио владу да привредног раста највероватније неће бити. Због кризе у еврозони овогодишњи економски раст биће једва нешто већи од нуле.

То је касније потврдио и ММФ, током последње посете Србији. Што је пре два дана министар финансија први пут јавно и казао. Шта кориговање тих процена раста значи за буџет? У најмању руку, појавиће се јаз у каси од 30 милијарди динара. Уколико раст привредне активности буде још скромнији то ће подразумевати додатне уштеде у буџету.

Због свега тога, учесницима Бизнис форума на Копаонику, чини се неминовним повећање пореза на додату вредност. Према оцени Мирољуба Лабуса, професора Правног факултета, иако неизбежна, та мера ће само додатно продубити рецесију. Само повећање ПДВ-а није довољно, нагласио је Лабус.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, сигуран је да повећање ПДВ-а чека нову владу. Мораће да се настави и са детаљнијом применом пореске реформе.

– Она би, с друге стране, подразумевала мање опорезивање рада и капитала. Наравно да је у свему томе преко потребан и ефикаснији рад пореске администрације – казао је Влаховић и додао да ће на кратак рок доћи до изостанака неких планираних пројеката у буџету.

Драган Николић, генерални директор „Тигра”, сматра да због избора програми штедње не могу за „тако кратко време да буду ефикасни, али да могу да помогну”. Да је Србија његова фирма штедео би, каже, свуда по мало, без обзира на то што изгледа безначајно.

– Најава штедње на кратке стазе је више принципијелна ствар, него што може да донесе неки ефекат. За месец, два сигурно не може да се уштеди оно што је могло током претходне године. Мислим да је принципијелно важно слање такве поруке – уверен је Николић.

Да буџетски дефицит мора остати под контролом сматра и гувернер Дејан Шошкић. На питање где би уштеде у кратком року могле да се направе, први човек централне банке није одговорио, не желећи да се меша у посао Министарства финансија.

Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија, раније је најавио да у датим околностима може да се спроведе једини механизам који министарство има на располагању, а то је смањење јавне потрошње кроз уштеде на дискреционим расходима.