Резолуција о Косову без независности

Од нашег специјалног извештача
СТРАЗБУР, 24. јануара – Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је данас већином од 99 гласова (36 је било против, 14 уздржаних) Резолуцију о актуелној ситуацији на Косову, претходно прихвативши амандман којим се из предложеног текста брише спорни параграф 4 о независности јужне српске покрајине. "То би био опасан преседан", упозорио је предлагач амандмана, Дејвид Вилшајр, одбијајући примедбу неких посланика да избацивање овог параграфа обесмишљава цео документ.

Седмочлана српска делегација је гласала против резолуције, изјавио је новинарима шеф делегације Милош Алигрудић, јер је сматрала да је исхитрено и неприхватљиво да у овом тренутку, уочи нове фазе преговора која ће уследити након објављивања Ахтисаријевог извештаја о будућем статусу Космета, било ко предложи Парламентарној скупштини да изађе са својим мишљењем. Тиме је, практично, једна страна у преговорима (албанска) охрабрена да одустане од тих преговора. Алигрудић је рекао да је, усвајањем амандмана, текст резолуције учињен релативно прихватљивим, у односу на првобитни предлог лорда Расела Џонстона, који је садржао отворено позивање на независност Космета.

Јутрошње иступање Мартија Ахтисарија пред Парламентарном скупштином Савета Европе (ПССЕ), која је практично цео овај дан посветила расправи о нацрту резолуције о "актуелној ситуацији на Косову", није нимало смањило неизвесност о томе какав ће бити његов предлог о будућем статусу јужне српске покрајине. Специјални изасланик генералног секретара УН за преговоре о Косову поновио је да верује да је његов предлог избалансиран, прихватљив за обе стране, да се заснива на поштовању људских и мањинских права, и да је у складу са циљевима које је поставила међународна заједница. Он је рекао да ће за то бити потребно време и јако, активно цивилно присуство међународне заједнице. Представници политичке групације либералних демократа, којој припада и лорд Џонстон, заложили су се за усвајање резолуције заједно са спорним параграфом 4. Мађар Матијаш Ержи је у име ове групе (која је, са 98 посланика у ПССЕ, трећа по величини) рекао да српско противљење независности Косова нема основе. Он сматра да независност Косова неће утицати на друге такве случајеве у свету. Најбројнија политичка групација у ПССЕ (191), социјалисти, није се претходно усагласила какав ће став заузети о нацрту резолуције и предложеним амандманима, па је посланицима – "оштро подељеним по овом питању", како је изјавио представник групације Шпанац Луис Марија де Пуиг – остављено да гласају "свако по сопственом убеђењу". Једино око чега су се социјалисти сложили јесте да је потребно брзо решење за Косово, у којем се неће говорити само о статусу, већ и о демократији.

Финац Кимо Саси је, у име друге по величини групе народњачких партија (181), рекао да они у потпуности подржавају Ахтисарија, да желе да промовишу мир, стабилност и економски напредак на Балкану, које угрожава неизвесност око будућег статуса Косова, и да траже већу флексибилност и од Београда и од Приштине у преговорима. Уколико, међутим, не дође до компромиса, мораће да прихвате оно што им предложи међународна заједница. И Саси је истакао да "решење за Косово не сме бити преседан за друге сличне случајеве у свету".

Дејвид Вилшајр, представник европских демократских партија у ПССЕ, члан британске делегације, оценио је да је "лош тајминг" за гласање о резолуцији, једном веома контроверзном решењу које је представљено као да је то једини начин да се оконча "тужна и трагична прича о Косову". Вилшајр, иначе аутор амандмана о брисању спорног члана 4 у којем се помиње независност Косова, сматра да је једино прихватљиво решење за Косово оно које прихватају обе стране, и иза којег стоји УН. Уједињена левица, најмања парламентарна група у ПССЕ (32), сложно се успротивила Џонстоновом предлогу. Кипранин Андрос Кипријану је у њено име рекао да ће подржати само оно решење које поштује суверенитет и територијални интегритет државе ("не смемо једноставно допустити сецесију") и које, дакле, неће значити кршење Повеље УН и модерног међународног права. Константин Косачев, из групе европских демократа, изјавио је да се Русија залаже за територијални интегритет Србије. Он сматра да се властима у Приштини не може веровати само на основу усмених обећања да ће поштовати људска права свих мањина на Косову, поготово кад за то нема потврде у пракси. "То би могла бити страшна грешка, која би водила даљим трагедијама", нагласио је Косачев, поручивши да руска делегација неће прихватити резолуцију уколико у њој остане члан 4 (у којем се помиње независност Косова).