Буш није придобио Конгрес

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. јануара – "Велика ми је част што сам први председник (САД) који говор о стању нације почиње речима – госпођо председавајућа (мадам спикер)." Ове речи Џорџа Буша вероватно ће бити и најдуже запамћене, од укупно 5.577 колико их је синоћ изговорио, да би присутне конгресмене и ширу јавност придобио за своју стратегију коју они већином одбацују.

Новој челници Представничког дома Ненси Пелоси он је потом упутио и комплимент да је, као прва жена на челу Представничког дома, надмашила и свог оца, некадашњег конгресмена који је био у прилици да чује говоре некадашњих шефова Беле куће Франклина Рузвелта и Харија Трумана. Уследили су осмеси, руковање и други знаци пригодне љубазности између Буша и Пелоси који су годинама у политичкој арени размењивали само тешке вербалне ударце…

Признавање реалности

Овако одабран приступ председника био је и највећа и најречитија новост у његовом шестогодишњем контакту с неистомишљеницима. Први пут је неког од њих, бар за тренутак, уздигао изнад своје појавности. У томе је, наравно, било мање симпатија према иначе шармантној Пелосијевој, а много више признавања неугодне му реалности: да целим парламентом сада, први у његовом председничком мандату, влада опозициона Демократска партија која је недавно победила на парламентарним изборима, да је он лично све усамљенији у својим лидерским убеђењима и да му је за вођење земље све неопходнија подршка других, па и оних чије је предлоге досад редовно одбацивао. "Покажимо нашим спољним непријатељима да смо уједињени у жељи да победимо", позвао је на политичку мобилизацију, с надом да је још могућно да добије ширу подршку за своју стратегију у Ираку и у прокламованом глобалном рату против тероризма. Дајте ми још једну шансу, апеловао је, уз напомену да на изборима који су прекинули дугу доминацију његове Републиканске партије у Конгресу "нико није гласао за пораз" на ратишту.

Америка је још држава у рату и не сме да претрпи неуспех у Ираку, поновио је. Повлачење њених трупа пре него што се Багдад учини безбедним, било би – по њему – "кошмарни сценарио", јер би "екстремисти оборили ирачку владу", а потом би избиле "епске битке између шиитских екстремиста подржаних из Ирана, сунитских екстремиста које подржавају Ал каида и остаци бившег режима", при чему би се "насиље проширило на цео регион".

Такав развој догађаја би, рекао је, ободрио непријатеље да поново нанесу ударце Америци, сличне онима од 11. септембра 2001. "У овом тренутку историје ништа за Америку није важније од постизања успеха на Блиском истоку и у Ираку" и тако се "смањи опасност по сопствени народ", нагласио је Буш.

Шеф Беле куће је присутнима у дворани Конгреса, као и гледаоцима директног телевизијског преноса, понудио и визије преуређивања унутрашњих односа и обичаја. Пре свега – да се прошири здравствено осигурање, да се донесе свеобухватни закон који би олакшао легализацију илегалних имиграната, али без амнестије, да се образовање учини доступнијим, да се постепено смањује буџетски дефицит направљен за време његовог председниковања. Први пут је признао и да је неопходно предузети мере за смањивање "климатских промена", а обновио је и позив за смањивање националне зависности од нафте с Блиског истока, уз предлог да се потрошња тог горива смањи за 20 одсто у наредних пет година…

Ове новине као и позиви на патриотску издржљивост, у његовом 49 минута дугом говору, пропраћени су са укупно 62 аплауза, у којима су учествовали и дланови опозиције, често не само због поштовања конгресменске традиције при оваквим гостовањима шефа државе него и због стварне сагласности с њим. На моменте спектакуларан и остављајући утисак повећане политичке кооперативности, цео догађај је ипак био у сенци ирачког рата, као проблема који оспорава Бушову истрајну тезу да је стање америчке нације "снажно".

Аплауз, па пацке

Одмах по изласку из дворане опозиција је са пљескања прешла на "пацке" Бушу. "Председник нас је лакомислено, пренебрегавајући упозорења стручњака, увукао у тај рат, тако да смо сада таоци насталог нереда", оценио је у име Демократске партије сенатор Џејмс Веб, доскорашњи републиканац и вијетнамски ветеран чији је син на ирачком бојишту.

Ишчилели су и осмеси с лица Ненси Пелоси. У заједничком саопштењу с колегом, вођом већине у Сенату Харијем Ридом, оценила је да је "председник, нажалост, показао да није чуо шта му Американци говоре о њиховој највећој бризи – рату у Ираку", па је уместо постепеног смањивања инсистирао на наглом повећању трупа на фронту. "Док председник наставља да игнорише вољу нације, Конгрес неће игнорисати председникову неуспешну политику", упозорили су Пелосијева и Рид, док конгресмени припремају резолуцију противљења Бушовом плану.

Шеф Беле куће није објаснио како ће набавити средства за своје појачане социјалне и војне акције. Требало би да се супротстави моћној индустрији наоружања и њеним лобистима, што је досад одбијао да учини, сугерише се у уводнику "Њујорк тајмса". Уз напомену да се сада ситуација променила и да заиста дејствује двопартијски систем, који је протеклих шест година личио на једнопартијски због доминације републиканаца.