Све десетке Тијане Ђукић

Крагујевац – Из школе је остала анегдота: „Тијани није важно да буде прва, важно јој је само да освоји сто поена. А, са сто поена си увек први“. И тако кроз Основну школу „Мома Станојловић“, па кроз средњу, а после и на факултету. Увек прва и увек ђак и студент генерације – Тијана Ђукић.

Ова млада Крагујевчанка има 23 године, а већ је готово све постигла у животу, бар када је реч о образовању. Пре непуних месец дана завршила је мастер студије на Факултету инжењерских наука. Просечна оцена иста као и на основним студијама – чиста десетка. С тим да је последњи степен студија завршила један семестар пре рока.

– И све испите сам дала из првог покушаја – додаје ова млада научница, која је већ као средњошколка почела да сарађује са професором др Милошем Којићем, који је у Крагујевцу, при САНУ, основао Истраживачко-развојни центар за биоинжењеринг.

Било је то у трећем разреду Прве гимназије, када је Тијана већ имала свест да „суштина није у самој науци, већ у њеној примени“.

– Није поента да се бавите само теоријом. Јесте математика велика наука, али је много корисније када је примените. Зато сам отишла у Центар за биоинжењеринг. Била сам радознала, а када су професор Којић и мој ментор Ненад Филиповић чули колико имам награда, здушно су ме прихватили – прича Тијана, која је осам пута била државни првак на школским такмичењима из математике, физике и информатике.

Своју приврженост идеји да је чиста наука корисна само ако се примени у реалном животу Тијана је реализовала у магистарском раду „Моделирање солид-флуид интеракције применом ЛБ методе“.

– Реч је о компјутерској симулацији протока крви кроз крвне судове, односно кретању чврстих тела кроз крв. То је примењиво у наномедицини, посебно када је реч о лечењу канцера. Лекови, односно њихове честице делују на оболело ткиво, али истовремено и на околна здрава ткива. У мом раду се види како честица лека путује и улази тачно у оболело ткиво, док здраво остаје здраво – објашњава Тијана, наглашавајући да ће се и на докторским студијама, које ће уписати у септембру, бавити истом темом.

Још није одлучила на ком ће факултету радити докторат, али једно је сигурно – биће то у Србији. Тијана је стипендиста Фонда за развој научног и уметничког подмлатка Министарства просвете и науке Републике Србије и – не пада јој на памет да оде из земље.

– Зашто бих ишла, када овде имам све. Наравно, ми немамо зечеве и пацове, односно скенере и друге инструменте, али ја већ сарађујем са светским универзитетима. Са клиника нам шаљу резултате, а податке које добијемо обрадимо и вратимо им. Ту је интернет, па могу да радим и од куће, да не устајем из кревета – шали се спавалица Тијана, објашњавајући да јој „материјална страна није приоритет“, те да „за хлеб“ зарађује радећи у крагујевачком Центру за биоинжењеринг, где је донедавно била спољни сарадник, а сада је истраживач-сарадник.

Тијана је тренутно ангажована на два међународна научноистраживачка пројекта, европском ФП7-АР Трит и америчком који се спроводи на Институту у Хјустону, а којим руководи један од највећих стручњака за бионжењеринг, професор Мауро Ферари.

– Реч је о развоју алгоритама и софтвера битних за биомедицинска истраживања и примену у клиничкој пракси – објашњава наша саговорница, која је до сада самостално или као коаутор објавила шест радова, од којих један припада групи М21, што значи да је од међународног значаја.
Ова млада и лепа Крагујевчанка течно говори пет страних језика: енглески, немачки, шпански, француски и италијански. Тврди да се у животу све може постићи ако се добро организујете и ако на време почнете да „таложите знање“.

– За такмичења у основној школи ја сам се припремала учећи из средњошколских књига, а у средњој сам консултовала факултетске уџбенике. Многи мисле да сам много радила. Јесам, али не претерано. Све је лакше када на време, док сте млади, почнете да таложите знање. После се једно на друго само надовезује. Тако се и кућа гради, од темеља – поручује Тијана, која се у слободно време бави оригамијем, старом јапанском вештином израде фигура од папира.
Младићи ће, у шали каже, морати да се „помире са судбином, са мојом победничком природом“.