Како су настале наочаре за сунце

У почетку су наочаре за сунце имале посебну намену, али то није била заштита од сунца. Димно сенчење, први начин затамњивања наочара, јесте технологија која се развила у Кини пре 1430. године. Ова затамњена стакла нису имала диоптрију, нити су првобитно била намењена ублажавању јачине сунчевих зрака. Кинеске судије су вековима носиле кварцна стакла боје дима, да би у судници прикриле израз својих очију. Судијина процена – да ли је доказ веродостојан или лажан морала је да остане тајна до завршетка суђења.

Оваква стакла су се почела користити и као наочаре за сунце, али то никада није била њихова основна намена. Око 1430. године, када су у Кину, из Италије, увезена стакла са диоптријом, она су такође била затамњена, јер су и даље углавном била у судској употреби.

Средином 18. века, James Ayscough је почео да експериментише са наочарима обојених стакала. Ово нису биле праве "наочаре за сунце"; Ayscough је веровао да плаво или зелено стакло може да исправи одређене недостатке вида; њега није бринула заштита од сунчевих зрака.

Популарност наочара за сунце је заправо феномен 20. века. Савремене сунчане наочаре, у данашњем смислу те речи, појавиле су се тек 1929. Сам Фостер, оснивач компаније Фостер Грант, продао је прве "фостер грант" наочаре за сунце на Boardwalk у Атлантик Ситију. До 1930. сунчане наочаре су ушле у моду.

Током четврте деценије 20. века, војна авијација је од оптичке фирме Bausch & Lomb наручила производњу посебно ефикасних наочара, које би требало да заштите пилоте од опасног и  претерано јаког сунчевог зрачења на великим висинама.

Физичари и оптичари компаније усавршили су специјалну тамнозелену нијансу, која је апсорбовала светлост жуте траке спектра.

И док се спремао Други светски рат, Реј Бан је, 1936. године, дизајнирао antiglare авијатичарске наочаре за сунце, користећи поларизовану технологију производње стакала коју тек што је био изумео Едвин Х. Ланд, оснивач Полароид корпорације.

Такође је дизајниран и благо савијен оквир рама, да би се максимално заштитиле очи авијатичара чији се поглед непрестано спушта према командној табли авиона. Летачи су наочаре добили бесплатно, док је шира јавност већ 1937. године била у прилици да купи модел који је заустављао сунчеве зраке, баш као што су то чиниле и авијатичарске "реј-бан" наочаре.

Ескалацији лудила везаног за наочаре у осмој деценији 20. века допринели су познати модни креатори, као и холивудске звезде, са њиховим брендираним линијама. Гигантска индустрија се развила на месту где није ни постојала. И као што су се од давних времена жене заводљиво скривале иза раширених лепеза или извијених сунцобрана, савремене жене, али и мушкарци, открили су драж у ношењу наочара за сунце, без обзира на јачину сунчевих зрака.