Звезда закорачила на неистражен пут

Фудбалски клуб Црвена звезда је прексиноћ усагласио свој Статут са Законом о спорту. Са Скупштином која га је изгласала одлази у историју не само овај њен сазив, него и сав досадашњи начин руковођења клубом.

Избори заказани за 26-28. мај из темеља мењају све. Први пут ће се код нас председник клуба и чланови бирати непосредним гласањем по угледу на то како се у демократским државама бирају шеф државе и посланици.

„Црвено-бели” су тако закорачили на неистражен пут. То може да буде пречица до циља, али и да се залута.

Шта ће од тога бити – засад може само да се нагађа. Лепе жеље нису довољне да се стигне на жељено место, као што непредвиђене препреке не морају да спрече кретање напред.

У Црвеној звезди себе виде као удружење грађана, својеврсно затворено акционарско друштво, чија својина припада његовим члановима. Самим тим је, сматрају, обављена и приватизација, тако да клуб може да се посвети решавању других питања.

Стадион и остали клупски објекти око њега су у њеном власништву, а земљиште на коме се налазе јесте градско, али је дато клубу на трајно коришћење. Дакле, ни ту не би требало да буде главобоља.
Дугови и остало бреме које се свалило на Звездина плећа нису тема овог разматрања. На дневном реду је: какав ће бити састав нове клупске Скупштине.

До сада се у Звездин „парламент”, као и у свим осталим спортским организацијама, улазило по нејасним правилима игре. Негде је неко постигао договор ко ће све бити клупски посланик и ко ће какву улогу имати. И то се вртело у круг. Резултати су показали да испред тога не треба стављати ни плус, ни минус.

Сада ће доћи свежа крв. У Фудбалском клубу Црвена звезда су прогласили да ће њиме да управља „звездашки народ”. Десет хиљада чланова изабраће сто представника за Скупштину (предвиђено је да се на сваких додатних десет хиљада чланова број „посланика” повећава за 50). Они се бирају непосредним гласањем и то по територијама (Београд, Војводина, источна Србија, западна Србија, јужна Србија, Косово и Метохија, Српска, Црна Гора и дијаспора).

Поред тих 100 које изабере „народ” биће у Скупштини и 50 делегираних. Спортско друштво Црвена звезда има право на 10 места, ветерани фудбалског клуба такође, а запослени у клубу и тзв. клуб јавних личности даваће по пет представника. Највише делегата (20) имаће удружења навијача.

Ако се пође од тога да чланови спортског друштва, бивши фудбалери и остале структуре које имају право на делегате неће се кандидовати на непосредним изборима, онда испада да ће преостала места у Скупштини припасти навијачима.

Кандидатура је појединачна (треба подршка најмање десет чланова клуба с плаћеном чланарином), али је тешко претпоставити да ће неко гласати за непознатог „усамљеног јахача”. Дакле, у предности ће бити они иза којих стоји нека навијачка група или су већ познати као „звездаши” у својој изборној јединици, а такви су, углавном, већ организовани, а вероватно и вође.

Мање-више, у новој Звездиној Скупштини може се очекивати да ће превласт имати организовани навијачи, а они су, без обзира на то одакле су, већ међусобно повезани. Ако и нису – ништа лакше од тога. Дакле, може се претпоставити да ће за чланове Скупштине углавном бити изабрани они за које је „Звезда живот, а остало су ситнице”. Разуме се, ни испред такве структуре не треба унапред стављати ни плус, ни минус. 

На прексиноћном заседању су усвојени амандмани који су осетно смањили број потребан за такозвану „критичну масу”, то јест, колико је „посланика” неопходно да се на дневни ред стави поверење председнику Управног одбора (од сада је довољна трећина), а и да се изгласа његово разрешење (у новом сазиву је довољна проста скупштинска већина).

На суботњој утакмици против Спартака преко целог „севера” је писало: „Клуб вреди онолико колико вреде његови навијачи”. На каквог се навијача мисли није речено. Рецимо, сигурно је да покојни глумац Љуба Тадић и чувени „звездаш” Миле Србин нису иста врста навијача. Даље, бивши фудбалер разуме како је могуће да се не да гол из пенала, окорели навијач то не може да схвати. И после неког нежељеног резултата потпуно статутарним путем би могло да се постави питање поверења председнику или неком његовом сараднику.

Предлагачи Статута нису предвидели фракције у Скупштини. Међутим, организовани навијачи то већ јесу.

Уосталом, овај стари сазив је и прихватио њихове амандмане. А колика је њихова моћ или бар они мисле тако одсликавају речи једног од њихових представника на прексиноћној Скупштини, који је, имајући у виду утакмицу против Спартака казао:

– Није 40.000 људи дошло због фудбала, него због мобилизације.