У Културном додатку у суботу 10. марта читајте

УМЕТНИК И ВРЕМЕ Леонид Шејка, скупљач сенки пише Борка Божовић

Бојао се да својим радовима не говори лажи о себи и свету. Указивао је својим делима на свет који је постајао својеврсна депонија, препун технократске агресије и свакојаке обезљуђености. Полазећи од Ђубришта као пролазног искушавања модерне уметности, сачинио је многобројна дела, цртеже тушем и оловком, занимљиве ентеријере, терасе, складишта
 

ИНТЕРВЈУ - Да ли је Балкан подсвест Европе, пише Радован Селимовић

Фројд се у напуштеном требињском харему препушта фантазијама у којима доживљава себе као сексуалног деспота, „босанског Турчина”, коме све жене припадају. Након повратка у Беч он има „турски” сан у којем му се појављује отац као Турчин који му забрањује да има секс са својом дадиљом, јер све жене припадају деспотском оцу, и претвара га у хомосексуалца. Још пре Фројда су немачка и аустријска психијатрија сматрале исток Европе патогеном територијом. И данас се развијени свет односи психијатријски према Балкану, а Срби, за свој удео у тој игри, чине све да се понашају као пацијенти, фасцинирају се лудилом као неком романтичном свешћу која се одупире хегемонији рационализма. Зар наш улазак у Европу не изгледа као излазак пацијента из луднице? – пита се Душан Бијелић, социолог и професор на америчком Универзитету Мејн
 

 АВЕНИЈА АМЕРИКА  - Велики „Гугл“ те посматра, пише Милан Мишић

Орвел је био у заблуди: информација данас не доноси моћ, већ новац. Француска агенција за заштиту приватности упозорила је ову компанију да њена нова политика приватности не испуњава захтеве из Европске директиве за заштиту података из 1995, најављујући истрагу

СЕДАМ ДАНА - Чим не сањам то се догађа, пише Владимир Копицл

И док градско промо време истиче, рационализујем чињеницу да ми је, док сам заговарао НС прикључак европском престолу срећно измакла награда „Лаза Костић” за коју сам био у најужем избору и која је једва пет метара даље управо уручена Владимиру Гвоздену за књигу „Српска путописна култура 1914-1940”. Па, нека, тако ти је то кад пишеш песмице, а ниси као Лаза Костић – велики српски теоретичар путописа! 

21. ВЕК - Трка за престо, пише  Станко Црнобрња

На интернет сајту www.beograd2020.com, који представља делатност организације која се бави кандидатуром Београда за престоницу културе Европе, нема баш много конкретних информација, визија, идеја о томе како све то треба да изгледа. Види се да идеју Београда подржавају Атина (која је давне 1985. била и прва Европска престоница културе захваљујући визионарској идеји Мелине Меркури), Бањалука, Крф, Љубљана, Перуђа, Подгорица, Сарајево, Скопље и Вилњус. Симпатичан, али мало танак списак. Добро, има ту још доста да се ради. Екипа је млада, има помоћ старијих искусних. Градске структуре су подржале. Нешто ће бити.
А, сада, и Нови Сад улази у игру. Кажу Новосађани, осим престижа, титула Европске престонице културе донела би граду и 100 милиона евра, за изградњу инфраструктуре, и око 30 милиона евра, за програм, који би се одвијао у тој, престоничкој, години!
У сенци ривалства главног града и Новог Сада за Европску престоницу културе покушаћу мало да осмислим обрис сценарија „Београд 2020“, у жанру ненаучне фантастике: Прво, држава се орасположи том чињеницом и на 130 милиона евра добијених од ЕУ додаје још 50, и касица сад већ има 180 милиона. Тајкуни-мецене падну у севдах, те и сами дарују 20 милиончића, да заокруже! Затим, на Трг републике поставља се престо, и фигуративан и стваран. Нешто попут Марине Абрамовић у МОМА... 
 
ПРИЈАТЕЉСТВА СЛАВНИХ Јесен патријарха: Маркес и Фидел, пише  Зорана Шуваковић
Габријел Гарсија Маркес није у добром здрављу дочекао свој 85. рођендан. Одувао је још једну свећицу у свом дому у Сијудад Мексику, где одавно живи са супругом Мерседес. Он са породицом, док је гомила узалуд чекала испред куће. Стизали су из целог света огромни букети ружа. Творац највећег уметничког праска латиноамеричког континента, стар и болестан, нема више даха да се од било кога брани. Не памти се када је дао последњи интервју.
Његов вршњак Фидел Кастро, аутор заглушујућег комунистичког праска у хладноратовском свету, такође се повукао са функција у Куби. Биологија је учинила да се два пријатеља чија је блискост анализирана деценијама и никад довољно објашњена, све ређе виђају. А питање је хоће ли ико од њих двојице више моћи да настави своје мемоаре и да ли ће хтети и умети да објасни све што је ова контроверзна веза у себи подразумевала.
Има других којима тај ђаво не да мира. Мексички писац, публициста и издавач, покретач многих часописа, Енрике Краузе, управо је написао књигу Откупљивачи: Идеје и моћ у Латинској Америци у којој замера Гарсији Маркесу што није учинио више да одврати Фидела Кастра од злочина које је кубански лидер починио...

Картографија Београда - Специјално за Политику зи Мадрида пише Јасмина Лазић

Слике Београда удахнуте четкицом Албе Ескајо од пре неки дан су изложене у просторијама наше амбасаде у Мадриду. Реке, мостови, зграде, звоници цркве, куле, димњаци, степенице, прозори су „трагови предела ка спознаји тренутка и места у којем живим” – тим речима млада шпанска сликарка из Астуријаса, описује Београд виђен својим очима. „Трагови Београда” је изложба која представља надасве поетично путовање кроз наш град.