Шта спаја, а шта раздваја ДС, ДСС и Г17 плус

Још у изборној ноћи већина аналитичара сложила се да је најлогичнија коалиција за формирање владе она коју би чиниле Демократска странка, коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије и Г17 плус, које заједно имају 130 од укупно 250 посланика у Скупштини Србије. Уз подршку странака мањина, та већина би износила 138 посланика. Око неких кључних државних питања, ове странке имају готово идентичне ставове. Међутим, осим различитих мишљења око тога која од њих треба да да мандатара за састав владе, постоји још неколико тема, које би могле да представљају највеће препреке за постизање договора.

ТАЧКЕ СПАЈАЊА

1. Став према Косову

Гласањем за нови Устав Србије ДС, ДСС-НС и Г17 плус, потврдиле су да су за то да је Косово неотуђиви део Србије и да нико нема право да потпише било какву одлуку која би то оспоравала. Све три странке подржале су у парламенту и платформу српског преговарачког тима за Косово и Метохију. На његовом челу се, иначе, још увек налазе председник Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница, који је још на позицији премијера.

2. Чланство у Европској унији

И Демократска странка и Демократска странка Србије и Г17 плус говоре о уласку у ЕУ као једном од примарних циљева Србије, и то у што скоријем року. Најоптимистичније процене у свим странкама говоре о 2012. као години у којој би Србија могла да испуни све услове за улазак у ЕУ.

3. Сарадња са Хагом

Суштинско опредељење све три странке јесте да сарадња са Хашким трибуналом буде приведена крају. Разлика је само у формулацији коју појединци користе када о њој говоре. Док председник Србије Борис Тадић говори само о неопходности окончања сарадње са Хагом, премијер Војислав Коштуница инсистира на "двосмерној сарадњи", а уместо о "хапшењу" Ратка Младића, говори о његовом "привођењу правди", јер је то "израз који се користи у нашем законодавству".

СПОРНЕ ТАЧКЕ

1. Национални инвестициони план

ДСС - Г17 плус: Странке које су досад чиниле Владу Србије инсистирају на даљој примени Националног инвестиционог плана. У томе се, нарочито, истиче Г17 плус, који у НИП-у види рецепт за решавање највећих проблема – од смањивања незапослености за половину до равномерног регионалног развоја и динамичнијег развоја привреде.

ДС: У Демократској странци, међутим, иако мисле да је НИП добра идеја, истовремено тврде и да је веома лоше реализована. Кандидат ДС-а за премијера Божидар Ђелић је још почетком децембра оценио да је ту реч о "хрпи неповезаних пројеката, која је склепана за четири месеца због избора". Непосредно уочи избора Ђелић је за НИН рекао да је потребна дубока ревизија НИП-а.

2. Расподела министарстава

ДСС: Иако се у овој странци још нико не изјашњава отворено по овом питању, најчешће се говори о томе да би ДСС инсистирао да добије места премијера и министра полиције.

ДС: Позивајући се на изборне резултате, у ДС-у траже место премијера, а како је у среду рекао Драган Ђилас, демократе желе и "најзначајнија министарства која одлучују о најважнијим стварима за вођење политике у Србији". У јавности се спекулише да су у питању министарства полиције, одбране, правосуђа, привреде… У Демократској странци, такође, инсистирају и на укидању "феудализације министарстава", односно против су праксе која је постојала у влади Војислава Коштунице да кључни кадрови у једном министарству, попут министра, помоћника министра и државних секретара, буду из исте странке.

Г17 плус: За сада се држi по страни и препушта ДС-у и ДСС-у да покушају да се договоре, али је реално претпоставити да би захтевали ресор који би им омогућио утицај на реализацију НИП-а, што би могло да значи неко вицепремијерско место са задужењем за НИП или министарство финансија. У том смислу не треба сметнути с ума ни персонални сукоб на релацији Божидар Ђелић – Млађан Динкић. Питање је и да ли би пристали на "дефеудализацију министарстава".

3. Приватизација јавних предузећа

ДСС: Сам Војислав Коштуница изјавио је да ће државни удео у великим јавним предузећима бити сачуван. Према речима Душана Пророковића, приватизација великих система ићи ће постепено, како би се очували као системи и не треба да буде иста за све. Код ЕПС-а треба да се иде у постепену приватизацију, у којој држава задржава део капитала.

ДС: У овој странци, како је то изјавио Александар Влаховић, залажу се за то да се дефинише колико држава треба да партиципира у власништву јавних предузећа, а да приватизацији треба да претходи програму реструктурисања. Део капитала може се понудити на продају и грађанима, преко берзе.

Г17 плус: До краја мандата наредне владе треба приватизовати само НИС. Донети закон о приватизацији тог предузећа, којим би се прецизирала расподела средстава од продаје државног дела капитала. Како је изјавила Сузана Грубјешић, 50 одсто би се употребило за еколошке пројекте у Војводини, за заштиту животне средине у Панчеву. Додатних 20 одсто ишло би у Фонд за реституцију, а преосталих 30 одсто у буџет . Од продаје НИС-а, 15 одсто акција бесплатно би добили сви пунолетни грађани који до сада нису учествовали у приватизацији. За "Јат" би било најбоље да пронађе стратешког партнера, а ЕПС и "Телеком" у наредном мандату не треба приватизовати.

4. Безбедносне службе

ДСС: Из изјаве Војислава Коштунице да је задовољан радом безбедносних служби могло би се закључити да би садашњи шеф Безбедносно-информативне агенције Раде Булатовић поново био кандидат ДСС-а за ову функцију, али је мало вероватно да би се иједна друга странка евентуалне тројне коалиције сагласила са тим предлогом. Што се тиче саме реформе БИА и њеног евентуалног расформирања, Ђорђе Мамула, члан Одбора за безбедност Скупштине Србије који треба да спроводи цивилну контролу над БИА, рекао је недавно да не зна да ли је то требало урадити, јер "није имао увид у стање ствари". Упркос том признању, тврдио је да службе не контролишу странке.

ДС: Демократска странка је прва која Радета Булатовића на месту шефа БИА види као кочницу за Србију на путу ка Европи. У овој странци се, истовремено, залажу за лустрацију унутар безбедносних служби, односно уклањање из ње оних који су у претходном периоду кршили људска права, али не и за комплетно расформирање безбедносних структура.

Г17 плус: И Г17 плус је против распуштања БИА, јер за то, како је изјавио Горан Јакшић, касно.

– То је питање требало поставити након демократских промена у држави. Један број људи из времена Милошевића је склоњен, али много их је и остало. Сматрам да сви они који су се на било који начин огрешили, не само о закон, већ о основне принципе демократског друштва треба да одговарају. У овом тренутку би распуштање био неодговарајући корак и то би створило проблеме у функционисању заштите државних интереса који би били угрожени – оценио је Јакшић.

За место шефа Војнобезбедносне агенције ни једна од странака није јавно показала интерес.

5. Гувернер

ДСС: Још се није изјашњавао о новом гувернеру Народне банке Србије, мада је гласао за уставни закон који предвиђа да нови први човек централне банке треба да буде изабран на првој седници новог сазива парламента.

ДС: Божидар Ђелић, кандидат ДС за премијера, изјавио је да је ова странка за то да садашњи гувернер треба да остане цео мандат, али је ДС подржао решење у уставном закону да се нови гувернер бира на првој седници Скупштине после избора.

Г17 плус: И ова странка заступа став да би гувернер требало да остане до краја мандата.