Што је брзо то је кусо

Нове општине – да или не?На овако постављено питање погрешно je понудити једноставан одговор, јер оно повлачи дилему – јесу ли Србији потребне велике или мале општине? Заговорници великих општина претпостављају да су веће јединице способније да се суоче с последицама значајних друштвених промена, док већи број запослених грађана доприноси стварању већих локалних прихода и бољем функционисању локалних служби.

С друге стране, предности малих општина често се аргументују самом идејом о локалној самоуправи. Приступачност локалних служби грађанима и, очекивано, њихов већи политички утицај, али и очување локалног идентитета, по многима је претпоставка успешног локалног развоја. Међутим, теза да су веће локалне јединице у нужно позитивној вези са већим локалним буџетом не потврђују бројне чињенице на које наилазимо широм Србије. Ни мале општине нужно не подразумевају већу ангажованост становништва у локалном одлучивању. Критичари малих локалних јединица тврде да су оне само симбол традиције или политичке манипулације, док је стварна моћ на вишим нивоима.

Хрватски систем локалне самоуправе пружа подршку оваквим ставовима. Са 429 општина и 127 градова овај систем се оцењује као изразито уситњен, скуп, неефикасан и неусклађен са европским тенденцијама. Разлике у броју становника између појединих општина (и до 88 пута) чине да су мале општине апсолутно неконкурентне у укупној расподели средстава.

Насупрот овом примеру, у готово свим земљама Европе актуелан je процес спајања локалних јединица. Наглашава се улога разних облика сарадње међу општинама, повезивања и добровољног спајања. Шведска је још четрдесетих година прошлог века започела реформу локалне самоуправе, тј. смањења броја јединица, вођена истим аргументима којима се у Србији подржавају супротне тежње. Тако се број општина у Шведској са 2.523, колико их је било 1941, смањио на 284, колико их има данас. Уколико би шведски принцип применили на Србију која је по површини мања за око пет пута од Шведске, могло би се закључити да Србија има више општина него што јој заправо треба.

Проблем ефикасности малих општина, у оним земљама где су овакве реформе још увек актуелне, решава се и тако што се одређени обим послова који оне не могу економично обављати преноси на веће јединице, односно на регионални ниво. Швајцарска примењује модел тзв. специјалних тела као што су грађанске, црквене и школске општине. У Немачкој се од 1974. године за одвоз смећа утврђује оптималан број корисника од 100.000 становника и та се делатност преноси са општина на вишу јединицу, котар. Заједничка аграрна политика ЕУ све више промовише тзв. територијални приступ руралном развоју, који тежи повезивању хомогених територија.

Док се широм Европе, дакле, може говорити о процесу декомунализације, делокализације и супракомунализације, српска територијална стварност овакве моделе решавања локалних питања још увек не омогућава. На српској политичкој сцени се све чешће препоручује ,,хитна и ефикасна” реорганизација територијалног система. Међутим, реформа се данас више не може спроводити без јасног теоријског и стручног пројекта, без спроведених емпиријских истраживачких подухвата, узимајући у обзир европска искуства. Процес реструктурисања српске локалне самоуправе морао би имати еволутивни карактер, који би започео утврђивањем јасних дугорочних циљева (политички, управни, економски, регионални, „европски”). У Великој Британији је на пример Краљевска Redcliffe-Maud комисија радила на радикалној реформи од 1969. до 1996. „Идеална” величина општине може бити само она која је у корелацији са економско-финансијским капацитетима, рационалношћу организације и пожељним степеном учешћа грађана у управљању локалним пословима.

Искуства око нас неретко показују да брзи и лоше осмишљени концепти децентрализације често слабе утицај и моћ локалног нивоа који, уколико је снажан, може бити опонент централној власти. Пораст броја општина често има за последицу финансијску и политичку зависност од централних извора, али и суштинску централизацију. Процес глобализације отвара нам нова питања, јер локална јединица више не одговора само на изазове националних, већ и супранационалних структура, каква је ЕУ.

Дилема – велике или мале општине – чини се да још увек остаје.

Немачка организација за међународну сарадњу GIZ/KWD пројекат