Угрожена Гомолава

Хртковци – Код сремског села Хртковци, Сава у тежњи да исправи кривину корита при сваком високом водостају одваљује кубике и кубике обале уз потресе од којих зебу житељи најближих кућа. Река се већ примакла првој згради на само десетак метара, а становници страхују да им матица не однесе домове.
Сава је, међутим већ узела страшни данак. Водена маса, на проласку поред Хртковаца нанела је немерљиву штету Гомолави, једном од најпознатијих археолошких локалитета у Европи, одваљујући од обале стотине кубика земље са културним благом у њој. Са урушавањем обале нестају слојеви култура, због којих су научници назвали Гомолаву "тортом од цивилизација", јер сведоче о континуитету живота у периоду од шест миленијума.

Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици одавно указује на алармантно стање локалитета, али је утврђивање обале изостало делом због недостатка новца за неопходна истраживачке радове, а делом и због повезивања овог подухвата са пројектом генералног регулисања пловног пута по међународним захтевима.

– Огромна штета на локалитету већ је начињена. Задњи је час да се обала утврди и спасе преостали већи део културног блага. Завод је надлежан да брине о локалитету, али смо забринути и за Хртковчане чије ће се куће обрушити у воду ако се не изгради обалоутврда – каже Љубиша Шулаја, директор Завода.

Пре три године Завод за заштиту споменика културе сачинио је елаборат заштитних археолошких ископавања у обали, на захтев водопривредног предузећа "Регулације" које би требало да изведе највећи део радова на регулисању водотока низводно од ушћа Дрине. Нажалост, пројекат није добио подршку код страног кредитора за регулисања тока Саве.

Зорка Пејовић, археолог, која се непосредно бави Гомолавом, каже да би у време ниског летњег водостаја трабало отворити око 20 сонди у обали, научно обрадити затечено и на та места поставити водоутврде које ће зауставити рушење и одношење обале. Тако би се заштитила и римска некропола са вилом рустика из 4. века, која је непосредно угрожена и која можда неће ни издржати насртаје следећег високог водостаја.

Према предрачуну из јула 2004. године археолошка заштитна кампања у трајању од 50 дана коштала би око два милиона динара, а данас је тај износ сигурно већи. Пара није било ни тада, нити их сада има у најави.

Сава, међутим, не чека. Озбиљно прети да одвоји од обале и уруши у воду велики део слојева обале који сведоче о културама различитих цивилизација што би била ненадокнадива штета не само за нашу већ и за европску културу.

Зорка Пејовић сматра да недостатак новца за велика истраживања није трагична невоља за науку.

– Не смемо да будемо себични и да тежимо да све ископамо баш ми. Оно што ми данас морамо да учинимо јесте да спречимо Саву да односи благо на њеним обалама. Стотине будућих година рађаће нове истраживаче који ће бити боље опремљени од нас, а земља је добар чувар културног блага, сачуваће га, уз наш труд, за њих. То мора да се уради без одлагања – каже Пејовићева.