Покољ разљутио Авганистанце

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Недељни „шокантни инцидент” у јужној авганистанској покрајини Кандахар – када је пре сванућа један, по свему судећи, поремећени амерички војник убио 16 цивила, међу њима деветоро деце – донео је нове компликације америчком председнику Бараку Обами и нове позиве да се што пре оконча непопуларни и скупи рат који је већ ушао у једанаесту годину.

После инцидента са спаљивањем неколико примерака Курана, свете књиге муслимана, у бази Баграм, недалеко од Кабула, што је изазвало масовне протесте Авганистанаца и 30 жртава, међу њима и четири америчка војника и два официра, ово је продубило већ велики јаз између страних војски и локалног живља и донело ветар у леђа талибанима, који сада са више уверљивости могу да тврде да су борци за слободу.

Неименовани војник је у недељу око три ујутру од базе у округу Панђвај препешачио више од километра до оближњег села, провалио у три куће и хладнокрвно пуцао у укућане. Петоро деце убио је мецима директно испаљеним у њихове главе. Онда се мирно вратио у базу, где је сада притворен, у очекивању истраге која треба да открије његове мотиве и евентуално оповргне оно што је изнео авганистански председник Хамид Карзаи – да је ово био „нехуман и намерни чин”.

Поменути водник је у Авганистану од децембра, а пре тога је у неколико наврата служио у Ираку. Има 38 година, отац је двоје деце и професионални војник је укупно 11 година.

Колико је инцидент схваћен озбиљно, потврдила је журба са којом су председник Обама и секретар за одбрану Леон Панета телефонирали Карзаију да би се извинили.

„Инцидент је трагичан и шокантан и није слика карактера наше изузетне војске, нити респекта који САД имају према народу Авганистана”, поручио је Обама.

Његова извињења Карзаију су учестала: прошлог места је морао да авганистанском председнику упућује сличне речи после спаљивања Курана, а најновији ратни злочин према цивилима уследио је само два дана после инцидента од прошлог петка, када је у источном Авганистану хеликоптер НАТО-а који је гонио талибанске побуњенике пуцао по цивилима, убивши четворо и ранивши троје.

Крајем прошле године „шокантним” је проглашен и видео-снимак на коме се види како припадници једне америчке јединице уринирају по телима погинулих Авганистанаца који нису у униформама, а за које је речено да су убијени талибани.

Све то су догађаји који се урезују и памћење у рату коме се данас противи 60 одсто Американаца, а чији су циљеви много нејаснији него кад је почео, да би се у Кабулу свргнуо талибански режим који је пружао гостопримство Осами бин Ладену и Ал Каиди.

Кад је то релативно брзо обављено, Американци и НАТО коалиција прихватили су се подухвата „изградње нације”, формирања политичких институција, економске инфраструктуре и стварања безбедносних снага које би биле брана повратку режима који је практиковао неке од најгорих аспеката исламског екстремизма. За то је досад утрошено више од 500 милијарди долара, а плаћено је и животима 1.900 америчких и више од хиљаду савезничких војника.

Обамин план је да се борбена дејства окончају идуће године, а да се цео контингент ИСАФ-а („међународних снага за стабилизацију”) повуче до краја 2014.

Инциденти ове врсте, међутим, подстичући антиамеричка осећања, угрожавају кључни елеменат ове стратегије: обуку авганистанске војске и полиције. Догађај у коме је један авганистанских официр убио двојицу америчких колега у њиховим канцеларијама у авганистанском министарству унутрашњих послова довео је до суспендовања овог програма и показао да Американци не могу да се осећају сигурно међу наоружаним Авганистанцима.

Због тога су били прекинути и преговори о „стратешком партнерству”, сталном војном присуству САД после 2014, али су прошлог петка обновљени, после споразума да се авганистанској влади у надлежност пренесу сви затвори које сада одржавају интервенционистичке снаге и да се, већ до 20 марта, распусте све „приватне војске”, обезбеђења која сада штите међународне организације, фирме које реализују цивилне пројекте и хуманитарне раднике.

У току су и припреме за почетак преговора са талибанима, који су прошле године отворили своју канцеларију у Катару. Страхује се међутим да би тврда струја побуњеника најновији инцидент могла да искористи да преговоре саботира и додатно распири национално незадовољство због стране окупације.