Субвенције за принос, а не по хектару

Демократска странка (ДС) је, у последњи час, пред изборе, одлучила да промени аграрну политику. Уместо политике 100 евра по хектару, што јој је био адут пред претходне изборе, а који су у међувремену нарасли на 14.000 динара по хектару, за ову годину Душан Петровић, министар пољопривреде и трговине, најавио је прелазак на субвенције по јединици површине. Другим речима, подстицаће се већи принос.

– Претходних месеци рађене су анализе на основу којих је закључено да је неопходно што ефикасније трошити новац из аграрног буџета, с циљем повећања пољопривредне производње, те да би било целисходније прећи на нови модел субвенционисања по произведеној количини. Ко буде више произвео имаће и могућност да добије више новца на име субвенција – поручио је Петровић.

Тиме је министар, изокола, признао промашај аграрне политике своје странке и свог претходника. Како другачије протумачити наставак исте изјаве да је у 2011. години право на регрес за ратарску производњу остварило 82.000 пољопривредних газдинстава, а да ће ове године свих 450.000 газдинстава имати прилику да уђу у систем субвенционисања. Фамозни износ по хектару нису добила сва пољопривредна газдинства, већ свако пето. Додатно, није никаква тајна да су субвенције по хектару доминантно исплаћиване војвођанским паорима; чак 87 одсто пара у буџету намењених за то, јер услов за њихово добијање био је да су газдинства у систему пензијског осигурања, што мањим земљорадницима у централној Србији није исплативо.

Подсећања ради, у пролеће прошле године војвођански паори су протестовали што је нови министар Душан Петровић напрасно одлучио да субвенција по хектару не припада свима који имају до 100 хектара земље, већ само онима до 30 хектара. Нема сумње да ће и сада бити незадовољних због ускраћеног новца.

Министарство пољопривреде још није саопштило које ће све производње субвенционисати и по којим критеријумима. Да ли субвенције традиционално следују за индустријско биље, али не и за житарице? Да ли воћари и повртари могу на њих да рачунају?

Живојин Остојић, члан Управног одбора Асоцијације пољопривредника у Новом Саду, каже да су давања по хектару погрешна, јер корист имају закупци земљишта, а не пољопривредници. По њему се не треба враћати у потпуности на стари модел давања по приносу, који је укинут пре пет година, јер је тада било „проблема с откупљивачима”.

– Надам се да се неће поновити такви проблеми, јер су влада и министарство чврсто обећали да ће бранити пољопривреду кроз тржишну економију и да ће сви откупљивачи и прерађивачи морати да се понашају тржишно и плате тржишну цену– каже Остојић.

Горан Живков који је такође седео у истој министарској столици, каже да је једна од последица политике – 100 евра по хектару – драстично смањење сточарства, повећање удела житарица у укупној вредности производње на рачун високо вредних производа, као што је производња воћа и поврћа, повећање цене земљишта и успоравање укрупњавања парцела, да само велики земљовласници имају користи од ове политике и да настаје велика регионална неравноправност у расподели ових субвенција.

– Требало је четири године и три министра из ДС-а да схвате да је та политика лоша. Међутим, предложене нове мере засноване на ценовној подршци много су горе него претходне, јер немају ама баш никакав економски ефекат. Циљ им је трансфер пара из аграрног буџета ка прерађивачима. Познато је да плаћањем по производу за износ субвенције прерађивач умањује своју цену тако да ће једини прави корисник ове мере бити „Викторија група”, „МК комерц”, „Инвеј”…

Слична мера је, каже, и плаћање субвенција за гориво. Одустало се од система који постоји већ седам година и у коме произвођач сам одлучује код кога ће купити гориво. Сада му се намеће да ће то бити један повлашћени добављач, а то је НИС. Управо зато ће предложене мере додатно осиромашити пољопривредника, а обогатити неколицину појединаца – каже Живков.

По њему, пољопривредници, иако можда немају економске школе, знају из искуства да премија на цену завршава у рукама прерађивачима. „Министар Петровић зна да има производ који не може да прода, па зато укључује председника Тадића да га кроз свој маркетинг пласира.”

----------------------------------------------

Ни сви хектари нису исти

Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду, сматра да се мора направити разлика у погледу квалитета земљишта уколико се иде на субвенције према висини приноса. „Било би апсурдно давати исти износ субвенција према висини приноса за земљиште ораница прве класе чернозема и оранице осме класе на Пештеру и Голији, јер би то повећало раслојавање пољопривредних произвођача и регионалне разлике које ће утицати на неодрживост производње у појединим регијама”, оценио је он у изјави за Танјуг.

Шеварлић је објаснио да промена система субвенција у Србији захтева два приступа – социјални, због уситњености газдинстава, и агроекономски, с обзиром на конкурентност нашег аграра на светском тржишту. Према његовим речима, такав систем субвенција тешко је пратити услед уситњених газдинстава где је натурална производња доминантна. „То је јако осетљиво питање. Мислим да нисмо још спремни за примену таквих мера. Дугорочно, оријентација треба да буду економски ефекти субвенција у погледу повећања приноса по хектару, продуктивности и конкурентности”, закључио је Шеварлић.

----------------------------------------------

Ратари на асфалту

Зрењанин– Зрењанински пољопривредници протестовали су јуче испред градске куће, изражавајући незадовољство због аграрне политике коју спроводи Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства. Они замерају властима на неблаговременом доношењу уредби које се тичу пољопривреде и сматрају да су мере које су донете прошле недеље закаснеле. Њихов конкретан предлог је да се континуитет мера из 2011. пренесе и на ову годину, односно да субвенције по хектару износе 14.000 динара, за регистрована газдинства до 100 хектара, и да се исплаћују у три рате, по тромесечјима. Тражећи да на снази остану уредбе које се тичу сточарства они су упозорили локалну самоуправу и Министарство пољопривреде да су спремни за пролећну сетву, али и за радикализацију протеста.

Ратари који су се јуче окупили у центру Зрењанина негирају тврдње да се залажу само за добробит оних који обрађују по стотину хектара земље, односно раде у интересу крупних произвођача које држава не би требала ни да субвенционише.

Ђ. Ђ.