Саркози прети „Шенгену”

Никола Саркози све се више приближава екстремној десници, коју сада предводи Марин ле Пен, кћер Жан-Марија ле Пена, бившег лидера француског Националног фронта. Да ли због тога да би пред председничке изборе привукао Французе наклоњене Националном фронту или због одлучности да у кризи очува социјалне бенефиције, тек актуелни председник оштро је заиграо против уласка имиграната на територију републике која се дичи крилатицом о слободама, једнакостима и солидарности.

„Ако се за годину дана не пооштри Шенгенски споразум о слободном кретању, Француска ће затворити своје границе”, рекао је у недељу на једном скупу у предграђу Париза, поред аеродрома „Шарл де Гол”.

Тридесетак хиљада људи који су, како тврде јучерашњи медији, из целе земље довезени у предграђе Париза, о трошку Саркозијеве Уније за народни покрет, скандирањем су поздравили председникову пооштрену реторику. Као да им није засметала та антиимигрантска нота, која је повремено чак досезала саму црвену линију онога што се у демократском свету назива политички коректним.

Када, на пример, говори о верским слободама, Саркози обећава да ће „бранити право хришћана да живе у миру”. Затим истиче како је Француска „прва земља која је законски забранила ношење бурке на улици и свим јавним местима” и да ће исто тако спречити „имплозију” имиграната.

Председников митинг, чија је организација, како се тврди у Паризу, коштала три милиона евра, наишао је већ јуче на лавину оштрих осуда. Замера му се да је у потрази за бирачима заокренуо сувише удесно, тамо где стоје поклоници Ле Пенове. Одједном се уживео у антиевропски сценарио Националног фронта, коментарише „Либерасион”, док га његов противкандидат, и фаворит на изборима у априлу и мају, социјалиста Франсоа Оланд оптужује да је „претворио Европу у своје жртвено јагње”.

Оцењује се ипак да Саркози више воли да „придикује”, а да речи не спроводи у дело. То је врло тачно приметио блогер „Монда”, чију констатацију разрађују сви јучерашњи медији. Само пре неки дан, у Бриселу су се састали министри унутрашњих послова како би расправљали о реформи „Шенгена”. Али, тада у Брисел, Саркози није послао свог министра полиције, наглашава блогер кога сада цитира и страна и домаћа штампа.

Други Саркозијев џокер јесте да Европа мора да заштити своје тржиште и да се избори против измештања корпорација у азијске земље. Уколико Европа не почне да штити себе, Француска ће, обећава Саркози, учинити то сама и донеће закон о обавези куповине домаће робе пре свега.

Али ма како се први велики митинг владајуће странке тумачио, не треба изгубити из вида да је Француска земља са највећим бројем муслимана у Европи. Према подацима Евростата, статистичког института ЕУ, око 3,8 милиона становника нису француске националности. Колико је од њих муслиманске вере, не зна се, јер француски закони забрањују овакву врсту пописа или пребројавања.

Није на одмет подсетити да је смрт двојице тинејџера из Магреба пре седам година запалила предграђа Париза и других великих градова. Свако заоштравање између сиромашних предграђа и добростојећих француских квартова могло би да доведе до нових немира.

Али претња да ће затворити границе Француске није баш озбиљна, с обзиром на то да је у Бриселу у току разговор о контроли граница још од јуна прошле године. Тада је због туниских избеглица на италијанском острву Лампедуза, који су кренули возовима пут Француске како би се тамо настанили због познавања језика, уведена контрола границе између два медитеранска суседа.

Када је пак реч о нацрту акта „Купујмо европско” и таква мера се већ припрема у Бриселу. Европска комисија је израдила законодавство којим ће се омогућити ЕУ да одбија понуде из земаља које воде протекционистичку економску политику.

Оно што са иронијом такође примећују француски аналитичари јесте то што Саркози оптужује свог супарника Оланда који је обећао да ће преиспитати споразум о фискалној дисциплини постигнут у Бриселу на последњем самиту 1. и 2. марта. А с друге стране, сам председник прети да ће укинути „Шенген”, што је један од стубова ЕУ, имитирајући „гротескно” Национални фронт.

Ипак, сви се слажу да је предизборна кампања ушла у своју прљаву фазу, али да је то време када се изјаве политичара не могу узимати „здраво за готово” јер су пре свега упућене новим и старим бирачима. Свако ту игра своју улогу, а Саркози је решио да, како рече један од комичара, „одбрани Француску од самог себе”.