Просечна старост у Србији 41 година

Пре пет деценија, 1961. године, Србија је без Косова и Метохије имала 6.678.247 становника, док је 2010. године пребројано 7.291.436 особа. Али, док је 2

002. године у Србији (без КиМ) живело 7.500.031 грађанин, осам година касније, било их је мање за око 200.000, истакнуто је на јучерашњем представљању публикације „Природно кретање становништва у Републици Србији, 1961–2010”, коју Републички завод за статистику (РЗС) објављује први пут. Просечна старост становништва Србије је 41 година, што становништво Србије сврстава у групу изразито старих популација. Она је на петом месту у Европи према просечној старости, испред ње су: Немачка 44, Италија 43, Финска 42, Аустрија и Грчка 41,7.

Према подацима за 2010. годину, очекивано трајање живота у Србији износило је 71,4 година за мушко и 76,6 година за женско становништво. Очекивано трајање живота Јапанки је 86 година,а Јапанца 79 година у 2010. години, док је очекивано трајање живота жена у Шведској 84 године, а мушкараца 79 година у 2011. години.

Данас стопа смртности одојчади у Србији износи 6,7 промила, што је знатно више у односу на Јапан (2,8) или Шведску (2,7 промила).

Шеф Одсека за демографију РЗС Гордана Бјелобрк рекла је да су Земун, Гроцка, Чукарица, Раковица и Нови Београд општине с највећим порастом броја становника од 1961. до 2010. године, док су Црна Трава, Гаџин Хан, Трговиште, Бабушница и Медвеђа општине с највећим падом броја становника.

– Промене у броју становника биле су делимично услед ниског, односно негативног природног прираштаја, а делимично због одлива становништва у иностранство – прецизирала је Бјелобрк, додајући да је у изразито неповољном периоду за развој становништва, какве у биле деведесете године, на пораст броја становника у неким насељима највише утицао прилив избеглица из република бивше СФРЈ.

Према подацима пописа 2002. године, на територији Србије пописано је 379.135 избеглих лица. Међутим, прилив избеглица није могао да надомести дугогодишње последице негативног природног прираштаја и емиграције, па је у међупописном периоду (1991–2002) ипак забележен пад становништва.

– Највећи број избеглица забележен је у сремској, западнобачкој, јужнобачкој, мачванској и београдској области – истакла је Бјелобрк.

А. Апостоловски