Српска заједница у Румунији се гаси

Од нашег дописника

Букурешт – Већ више од хиљаду година Срби живе на просторима данашње Румуније (између Тисе, Мориша, Тамиша и Дунава), али им „никада до сада, бар историјски гледано, није претила судбина нестанка као у овом 21. веку”, закључак је темишварског недељника „Наша реч”, који је објавио незваничне резултате пописа румунског становништва обављеног крајем 2011.

Пре десет година број Срба у Румунији износио је 22.561, а сада их има 18.481, то јест за око 20 одсто мање. Они углавном живе у зони румунског дела Баната и у Дунавској Клисури, односно у северозападним жупанијама Тимиш, Арад, Караш-Северин и Мехединц. У првим двема углавном живе у градовима, а у осталим – у руралним насељима.

Према попису из 1920. године, после Првог светског рата српски живаљ у Румунији бројао је више од 50.000 душа. Након тог периода тај број је стално опадао да би се свео на садашњих 18.481. Као и раније, и сада их је највише у Тимишкој жупанији, чији је центар Темишвар (преко 10.000). Статистике показују да Срби, осим у Банату, живе у још 30 румунских жупанија. У Букурешту их има око 350.

Опадање броја Срба у Румунији није само „српски специјалитет”. Општи број румунске популације смањио се за десет година од 21,5 на 19,5 милиона, то јест за око 10 одсто.

Према мишљењу Србољуба Мишковића, главног и одговорног уредника темишварског недељника „Наша реч”, који излази на српском, постоје три битна разлога за стално опадање броја Срба у Румунији – осетан пад наталитета, мешовити бракови и осипање српских сеоских заједница.

„Као мањину, као српски идентитет и у Аустроугарској и потом и у Румунији, бар између два светска рата, одржала су нас наша села, а у њима наше школе и донекле разуман наталитет у српској породици са двоје или троје деце у чистим српским породицама”, пише Мишковић.

Са стањем „српства” у Румунији највише кубуре српске школе. Ако је између два светска рата по српским школама учило преко 10.000 деце, а шездесетих овде постојало више од 50 школа у којима се предавало на српском језику, сада има свега 500 српских ђака, који похађају две осмолетке и иду у 12 сеоских школа у којима по један учитељ води наставу упоредо у сва четири разреда.

Једина српска гимназија – „Доситеј Обрадовић” у Темишвару – једва успева да састави разреде. Српски родитељи се преклињу да пошаљу своју децу у ту гимназију, чији је и сам опстанак доведен у питање.