Више гласова за напредњаке и демократе

У овом тренутку за СНС и њене коалиционе партнере гласало би 35,5 одсто бирача, или 2,5 одсто више него пре месец дана. Број присталица ДС-а у истом периоду порастао је за 3,2 одсто и сада овој странци подршку пружа 29 одсто бирача. Истраживање агенције Партнер консалтинг показало је да СПС са 10,6 одсто подршке чврсто држи трећу позицију на рејтинг-листи (овог пута само са Јединственом Србијом, јер у време испитивања није била озваничена коалиција са ПУПС-ом).

Коалиција СПС–ЈС је забележила благи раст, као и ДСС који је сада на пет одсто, док је ЛДП имаo блажи пад и тренутно има 5,1 одсто подршке. У сва три случаја реч је о „померањима” мањим од једног процентног поена. Радикали су на истом – 5,3 одсто.

Однос снага није суштински промењен, а промене рејтинга остварене су на рачун нешто већег расположења грађана за гласање (три процента више него пре месец дана, односно тренутна излазност је 59 одсто) и на рачун смањеног присуства категорије „неко други”, објашњава Мирослав Шутић, директор агенције Партнер консалтинг.

Истраживање је спроведено од 7. до 11. марта као комерцијални пројекат ове агенције техником телефонског интервјуа на узорку од 1.400 испитаника и обезбеђена је његова пуна репрезентативност. Циљ је био да се после добијања статуса кандидата за учлањење у Европску унију испитају ставови пунолетних грађана Србије о овом догађају, као и утицај кандидатуре на изборно опредељење.

„Цео феномен добијања кандидатуре је ’протутњао’ за неколико дана. Уз оцену да ’тајминг’ није случајан, већина грађана сматра да је тај догађај позитиван, али да он неће утицати на изборни резултат – поготово што ће за два месеца све то прилично избледети”, сажео је резултате Шутић јуче на конференцији за новинаре.

На питање да ли је добијање статуса кандидата за Србију добро или лоше, 30,8 одсто анкетираних одговорило је да је „углавном добро”, а 20,1 одсто рекло је да је „веома добро”. Да је „ни добро ни лоше” мисли 25,2 одсто грађана, да је то „углавном лоше” оцењује 7,6 одсто, а њих седам одсто сматра да је „веома лоше”. Остали (9,4 одсто) не знају или одбијају да одговоре. Симпатизери ЛДП-а показују убедљиво највише одушевљења, позитивно су настројени и они који су за ДС, а најлошије оцене долазе од симпатизера СРС-а. Али највише негативних оцена збирно долази од присталица ПУПС-а.

Већина грађана оцењује и да је добијање датума почетка преговора са ЕУ нереално у овој години – њих 50,4 одсто каже да то уопште, или углавном, није вероватно. Да је добијање датума до краја године „врло вероватно” или „донекле вероватно” мисли укупно 31,5 одсто испитаника. Највећи оптимисти у том погледу су гласачи ЛДП-а, а највећи песимисти гласачи ПУПС-а.

Готово трећина испитаника сматра да ће до учлањења у ЕУ проћи мање од пет година, око петине оцењује да ће проћи мање од десет година, 10,1 одсто мисли да за то треба више од деценије, а 9,1 одсто каже да никада нећемо постати члан ЕУ.

Око 46 одсто анкетираних сматра да време добијања кандидатуре није сасвим случајно лоцирано непосредно пред расписивање избора, док се око 33 одсто делимично или у потпуности слаже са тврдњом да тренутак добијања кандидатуре „није у вези” са предстојећим изборима у Србији.

Већина испитаника, 52 одсто, мисли да тренутак добијања кандидатуре показује жељу међународне заједнице да утиче на изборе у Србији. У ту идеју најснажније верују гласачи ДСС-а и ПУПС-а.