Ново срце Маријане Шево

„Напокон сам у Бечу добила ново срце. Био је прелеп осећај вратити се породици и пријатељима у Нови Сад – са новим животом! Каже се да када много људи има исту жељу, и то јаку – онда се она мора испунити. Такав је случај био и са мном. Много људи је моју операцију подржало и финансијски и морално. И свима њима породица и ја смо неизмерно захвални”, каже Маријана Шево (25).

Њој је у новембру прошле године у Аустрији пресађено срце, а протеклог месеца вратила се из Беча у родно место, срећна јер је успела да се избори са опаким обољењем. Сада се радује сваком новом дану, каже да пије одговарајућу терапију, да мора да одлазе на редовне здравствене контроле у Беч и да је имала четири биопсије које су показале да њено ново срце ради како треба. И ништа од тога јој не пада тешко.

 – Када сам имала 13 година моје срце је напао вирус миокардитис, чиме ми се срце „проширило”. Након дугогодишње борбе са овом тешком болешћу, у октобру 2010. године дошло је до великог погоршања обољења када ми је речено да је једино решење за моје излечење трансплантација срца у иностранству. То је био велики шок за мене и моју породицу. Будући да ми је срце радило са мање од 20 одсто капацитета, морала сам то да прихватим и да наставим да се борим за свој живот. Велику подршку ми је пружила пре свега моја породица, која је у фебруару прошле године покренула акцију за прикупљање новчаних средстава за операцију. Акцији су се придружили многи људи, наша родбина, пријатељи, као и многи грађани – објашњава Маријана Шево.

Из искуства људи који су прошли кроз сличну драму, ова двадесет петогодишња девојка је знала шта је све чека на путу потраге за новим органом. Каже да је њеној породици било јасно да је само за стављање на листу за трансплантацију потребно сакупити доста новца за интервенцију.

– Када смо ступили у контакт са АКХ клиником у Бечу, поред свих анализа које су тражили из Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, где сам се лечила, морали смо да уплатимо и 98.000 евра за моју операцију. Моје стање је било веома тешко. Сви људи који су ми блиски и који су бдели нада мном, кажу да сам се храбро држала, па чак и у најтежим моментима. Нимало није био лак пут до саме операције. Хтела сам да будем упућена у све што се догађа у вези са хуманитарном акцијом. Нико није желео да ме оптерећује том сумом, али су ми исто тако обећали да ће померити и небо и земљу ако треба, јер је мој живот у питању. Није било лако ишчекивати тренутке до операције, и то ми је најтеже пало – нагласила је Маријана Шево.

После доста месеци проведених у болници, у октобру 2011. због погоршања здравственог стања ова девојка је стављена на ургентну листу за трансплантацију. После неколико дана проведених у шок-соби, Маријани је спасоносног 6. новембра, усред ноћи, стигао телефонски позив из Беча. Нађено је срце за њу! Лекари су јој објаснили да у року од неколико сати треба да се крене за главни град Аустрије.

– Око мене су сви били узбуђени те ноћи. Кажу да сам ја била најопуштенија. Са аеродрома „Никола Тесла” кренули смо аустријским авионом. Операција је почела око 13.30 сати, а завршена је око 19.30 часова. Када сам се пробудила, мама је дошла да ми каже да је све у реду. Прве недеље ми је било доста тешко. Али сам зато већ трећи дан уз помоћ физиотерапеута устала – и прошетала се. Месец дана сам провела на клиници, а после тога још два месеца у болничким апартманима у кругу клинике – додала је наша саговорница.

Онима који се, нажалост, налазе у ситуацији у којој је она била, Маријана Шево поручује да буду јаки, да не губе наду и да се моле. Најважније је веровати у помоћ добрих људи, каже она, јер их има – и то много.