У Србији много школа без рачунара

Званични подаци о опремљености школа рачунарском опремом не постоје, а стручњаци из Института за педагошка истраживања су, на основу узорка од 40 школа у Србији, утврдили да се број компјутера у осмолеткама у просеку креће од нула до 28. Ови подаци добијени су међународним TIMSS истраживањем, спроведеним у априлу 2006. године. Том приликом су прикупљани подаци о постигнућима ученика, а један део упитника се односио на технолошку опремљеност школа. Око 33 одсто директора је одговорило да је већина рачунара у школи повезана на интернет, док је 43 одсто њих изјавило да само неколико "машина" има ову предност.

– Подаци су готово идентични с резултатима истраживања које је спроведено три године раније. Требало би да нас забрине чињеница да се у данашњем свету модерне технологије ситуација у школама не поправља – кажу у Институту и додају да се приликом рада сусрећу с наставницима који не знају да отворе електронску пошту и сеоским школама које немају ни фиксни телефон.

– Понекад кажемо руководиоцима школа да ћемо им одређене упитнике послати преко и-мејла, а они се успротиве јер, како нам кажу, професор информатике долази једном недељно и само тада проверавају пошту – кажу наши саговорници.

Осмолетке у престоници су много боље опремљене од установа у унутрашњости. У Секретаријату за образовање Београда кажу да око 30 одсто осмолетки има мултимедијалне учионице са савременом технолошком опремом. Насупрот томе, њихове колеге из унутрашњости једва су успеле да "скрпе" један кабинет за информатику.

У ОШ "Стојан Љубић" у Бојнику ђаци су тек ове школске године први пут сели за рачунар, јер до сада, због недостатка опреме, нису имали часове информатике. Од Светске банке, приватних фирми и странака добили су девет компјутера којима је опремљен кабинет. Два рачунара је купило руководство – и то од школског новца и из сопственог џепа.

– Надамо се да нас надлежни сада неће заборавити, а помоћ очекујемо на првом месту од локалне власти – изјавио је Небојша Ненадовић, директор ове осмолетке која има 358 ђака.

Мало боља ситуација је у лесковачкој ОШ "Светозар Марковић" чијих 869 ђака учи информатику уз помоћ 16 половних рачунара која су два успешна домаћа предузећа "отписала", па су их, уместо на отпад, упутила у ову установу.

Руководство је обезбедило један новији рачунар, "пентијум четири", који, према речима директора, једини подржава програме за прикупљање података које им је упутило Министарство просвете и спорта.

Насупрот томе, професори у неколико десетина основних школа у престоници већ годинама држе часове у мултимедијалним учионицама уз помоћ лаптопа, великог платна и пројектора. Неке од њих, као што је ОШ "Лазар Саватић", имају око 100 рачунара. Од некадашње котларнице је направљена мултимедијална учионица и једна врста амфитеатра с 250 места за седење.

– Сви предавачи су прошли обуку за коришћење рачунара. Поводом годишњице пробијања Солунског фронта, професори српског језика, историје и музичке културе су припремили час. На великом платну, у мултимедијалној учионици, смењивале су се фотографије из Првог светског рата праћене музиком и читањем поезије из тог периода – каже Илија Јовичић, директор ове установе.

Ђаци прваци осмолетке "Јелена Ћетковић" имају свој кабинет у којем на рачунарима уче да читају на CD буквару, а математику вежбају сабирајући и одузимајући виртуелне бубамаре.

У приградским београдским насељима ситуација је разнолика.

У седишту барајевске ОШ "Миодраг Вуковић Сељак", која има 1.600 ђака у 14 истурених одељења, постоји један информатички кабинет, а само три истурена одељења имају по један рачунар.

Средње школе су знатно боље опремљене, јер је информатика обавезан предмет и све установе имају барем по једну рачунарску учионицу.

Без обзира на то како су опремљене њихове школе, сви руководиоци једва чекају набавку 30.000 рачунара, предвиђену Националним инвестиционим планом. Колико ће рачунара добити зависи од броја ученика и опремљености школа, али планирано је да све школе добију по најмање 16 нових компјутера са пратећом опремом.