Нема простора за нове апарате за дијализу

„Једва чекам да Петровац на Млави добије одељење за хемодијализу, јер је ужасно напорно сваки други дан путовати до Пожаревца како бих добио неопходну терапију. Кренем од куће око 14 сати, а враћам се око 21 сат”, објашњава за „Политику” Ж. Р., из Петровца на Млави, који је због недостатка дијализног центра у свом граду принуђен да годинама због дијализе путује у Пожаревац.

И док се пацијенти широм Србије муче да на дијализу стигну у најближе градове који поседују апарате, нови уређаји за дијализу из италијанске донације од 2008. године и даље скупљају прашину по здравственим установама. Тачније, од 355 апарата за дијализу које је Србија 2008. године добила као донацију од италијанске владе, 125 уређаја још није инсталирано.

Никола Грубор, председник Удружења дијализираних пацијената, каже да је трагедија што апарати стоје нераспаковани по болницама, а негде људи иду на дијализу у четири смене, као и да из поштовања према донаторима треба све учинити да они прораде.

– Знам да доста апарата стоји по подрумима болница и сви чекају да се они распакују. Замислите да Центар за дијализу у Пријепољу нема лекара-нефролога на дијализи, већ им долази уролог из Ужица. Проблем је и што постоји мањак сестара по броју пацијената. Чињеница је да сваке године имамо више од 150 нових пацијената којима је дијализа потребна. Квалитет дијализе омогућава да људи живе по 30 година – нагласио је Грубор.

У болницама и домовима здравља широм Србије, руководиоци са којима смо разговарали напомињу да чекају адаптацију простора како би сместили апарате из донације, а неки још немају ни одређене просторије ни уређаје, иако је планирано да постану дијализни центри до краја године.

– У нашој општини имамо 63 пацијента који се возе на дијализу. Простора за отварање нашег центра и има и нема, односно тек треба један део да се адаптира због проблема са водом и канализацијом. Не бих желео да добијемо апарате док се не среди простор, па да нам стоје у подруму неколико година и да на њих пада прашина, јер су можда негде потребнији – објаснио је др Драгиша Станојевић, директор Дома здравља „Гроцка”.

У КБЦ „Др Драгиша Мишовић” напомињу да су код њих одмах уређаји монтирани чим је стигла донација. Када је реч о Здравственом центру у Петровцу на Млави, др Зорица Стојиљковић-Столица, директорка установе, напомиње да су они добили апарате када су стигли и у све остале болнице, и да се код њих уређаји не налазе у подруму већ „у чистом простору испред конференцијске сале”.

– Нисмо имали простора где да сместимо уређаје, али у приземљу планирамо дијализни центар са 10 места – додала је др Стојиљковић-Столица.

Др Горан Џеладиновић, директор Здравственог центра „Алексинац”, истакао је да ако би добили новац за адаптацију простора до краја марта могли би у августу или у септембру да скрате муке пацијентима који путују на дијализу до Ниша.

– Наши возачи дневно прођу по 500 километара како би превозили 50 пацијената на дијализу. Очекујемо да добијемо око 100.000 евра за адаптацију простора – нагласио је др Џеладиновић.

Организација „Доктори против корупције”, каже др Драшко Карађиновић из овог удружења, још је 19. децембра прошле године упутила писмо у којем су указали на проблем са апаратима за дијализу. Карађиновић верује да у функцији тренутно није и више од 125 апарата, за које се сматра да не раде, као и да је случај заташкаван све док за њега нису сазнали представници европске делегације и италијанске амбасаде.

– Очекујемо да министар здравља хитно јавно изађе са именима одговорних у Министарству здравља који од 2008. нису омогућили да ова донације буде употребљена у предвиђене сврхе од европског донатора – рекао је наш саговорник.

У Србији постоји 57 центра за дијализу и око хиљаду уређаја, а на лечење долази око 4.500 болесника.

----------------------------------------------

Министарство здравља: улажемо напоре да решимо проблем

У Министарству здравља кажу да улажу све напоре како би се сви преостали апарати за хемодијализу из италијанске донације ставили у функцију у што краћем временском року.

„Треба имати у виду неопходне припремне радње које је требало извршити од адаптације простора, у неким установама чак и повећање капацитета, до куповине неопходног апарата за реверзну осмозу који неке установе нису имале до оснивања нових центара за хемодијализу”, наглашавају у Министарству здравља.