Председнички избори у сенци неонацизма

Недеља уочи избора новог, једанаестог послератног председника Савезне Републике Немачке протиче у знаку борбе против (нео)нацизма. На политичком и на полицијском нивоу.

Одлуком странке Левице да именује Беату Кларсфелд као ривала Јоахиму Гауку, председничком кандидату пет странака – владајуће демохришћанско-либералне коалиције и опозиционих социјалдемократа и Зелених – подстакнуте су расправе, да ли је у Немачкој деценијама у најмању руку ометан обрачун државе са Хитлеровим следбеницима и наследницима.

После Симона Визентала, Беате Кларсфелд важи за најпознатијег немачког „ловца” на старонацисте и припаднике неонацистичке сцене. Иако је кандидат Левице, Кларсфелдова је иначе десничар будући да живи у Француској где подржава Николу Саркозија.

Док политичари воде расправе, полиција – хапси. У праскозорје минулог уторка, одреди специјалне полиције спровели су рације у четири покрајине – у Рајнланд-Фалцу, у Северној Рајни и Вестфалији, у Баден-Виртембергу и у Тирингији. Повод је била потера за тридесет и тројицом активиста неонацистичке организације „Акциони биро Средња Рајна”. Како је у међувремену саопштено, ухапшено је 46 особа, а реч је, махом, о неонацистима чија су имена годинама на потерницама, али које је полиција „изгубила” из видокруга – услед, каже се, преоптерећења другим задацима. Саопштено је да је „Акциони биро Средња Рајна” најрадикалнија међу десетак сродних групација екстремне деснице.

Тако је, први пут, предочено да терористичка тројка из источнонемачког града Цвикауа и њени помагачи нису били једина активна милитантна организација екстремне деснице у земљи. Оповргнута су и досадашња објашњења да неонацизам долази из бившег ДДР-а – као одраз комунистичке диктатуре: рације, наиме, спроведене су у три западнонемачке и у једној покрајини источне Немачке.

Расправа о ширењу неонацизма и полицијске рације, ипак, неће допринети евентуалном успеху председничког кандидата Кларсфелдове. Пет странака владе и опозиције гласаће убедљивом већином за Јоахима Гаука. Његов избор пред Савезном скупштином – сазивом савезних и покрајинских посланика који гласањем одлучује о именовању новог председника – не доводи се у питање. Извесно је, међутим, ни Левица ни њен кандидат нису имали намеру да добију изборе. Наум им је био да покажу како се од свршетка Другог светског рата систематски заташкавао проблем (нео)нацизма.

Анализом немачких односа, пре поновног уједињења, могло би се доћи до закључка да су присталице националсоцијалистичких идеологија поштеђене заслужене казне – и у Западној Немачкој и у ДДР-у.

У прилог томе иду детаљи из политичке биографије Беате Кларсфелд. Њеним залагањем се сазнало да су озлоглашени нацисти поштеђени казне – попут Курта Лишке, одговорног за депортацију 76.000 Јевреја из Француске, „парадних” есесоваца Алојза Брунера, Клауса Барбија, Ернста Елерса, Курта Ашеа... Кларсфелдова је 1968. године упознала Немачку са чињеницом да је тадашњи канцелар Курт Георг Кизингер био – истакнути члан Хитлерове странке НСДАП.

Свет је суочен и са лицемерјем социјалистичког режима Источне Немачке, када је Кларсфелд оптужена да је плаћеник Источног Берлина. По налогу Јединствене социјалистичке партије (СЕД), ДДР је финансирао такозвани истраживачки рад Кларсфелдове у Западној Немачкој. Истовремено, међутим, хапшени су источни Немци, ако би указали да се у редовима тадашње власти налазе бивши нацисти.

У тренутку када Савезна скупштина изгласа новог шефа државе, и непосредно потом, у Немачкој ће извесно бити неколицина (нео)нациста мање на слободи. Поимање Немаца, као такво, остаће предмет нагађања. Поуздани параметри оцењивања – емпиријски подаци из анализа спроведених по налогу државе – указују да је сваки пети Немац склон прихватању националсоцијалистичких идеја. Незванично се истиче да је број присталица ове идеологије осетно већи.

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------

Немачки миг царевини

Уочи избора новог председника, јавности се обратио праунук последњег немачког цара Вилхелма Другог. Принц Филип Кирил фон Пројсен сматра да је куцнуо час да Немци размисле о рестаурацији монархије. Образлажући, како је рекао лични став, пруски принц је истакао да би будући монарх био у прилици да слободније утиче на политичаре: „Цареви се не смењују изгласавањем неповерења, не приморавају на оставку претњом укидања имунитета...”

У алузији на повод недавне оставке председника Кристијана Вулфа, принц је додао: „Цареви не примају поклоне, ни поклончиће, који би подстакли сумњу да је реч о миту.”

С обзиром на то да је принц евангелистички пастор, шаљивџије су већ најавиле „дуел црквењака” за прву фотељу државе. Трезвенији коментатори су истакли да шали нема места – лобија монархиста у Немачкој наводно јача, а кривица се приписује законској регулативи која дозвољава коришћење племићких титула и повластица, наравно и пратећој пропаганди у медијима.