Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аустријанци идентификовали пљачкаше из Србије

Аустријанци идентификовали пљачкаше из Србије
Увиђај испред бечке јувелирнице Фото HEUTEAT

Аустријска полиција, уз велики труд и одличну сарадњу са српским колегама, успела је да идентификује пљачкаше који су протеклих месеци однели накит у вредности од више милиона евра из златара у Бечу и Салцбургу, а преноси Танјуг. Аустријску полицију највише је занимала „Пинк пантер” банда, која већ годинама широм света пљачка златаре и о којој је до сада постојало мало поузданих информација.

Никола Б. (23) и Михајло М. (29), родом из Чачка, осумњичени су да су опљачкали две златаре у Бечу и Салцбургу и при том однели накит у вредности од 3,5 милиона евра. „Они су били одлично организовани и врло брутални”, објашњава Роберт Клуг из бечке полиције.

Захваљујући ДНК отиску идентификован је један осумњичени, а други је пронађен на основу снимка из златаре. „То је био веома мукотрпан рад за полицију у Аустрији, као и за официре за везу у Београду”, нагласио је Клуг.

Обојица осумњичених се, према сазнањима полиције, највероватније налазе у Србији, а један од њих је наводно у болници, пошто га је саучесник упуцао.

Када је реч о „Пинк пантер” банди, полиција је утврдила идентитет три члана, од којих је један, Марко Н, у затвору у Аустрији. Он је ухапшен у Босни и Херцеговини и изручен Аустрији, док су остала два осумњичена Филип П. и Немања В. и даље у бекству.

Српски трио је, након неуспешне пљачка златаре у Бечу, пребио власника. „То доказује како су били брутални”, објаснио је Клуг.

Ова тројица, према Клугу, само су „војници” јер делују на „фронту”, док су у позадини особе које се баве логистиком, стављају на располагање станове, организатори који осматрају радње, и потом особе које у иностранству продају украдену робу, а вође деле добит.

Ова група, према бечкој полицији, има око 200 чланова, који широм света проваљују у златаре.

Полицијске службе „пантерима” уобичајено називају све пљачкаше златара пореклом из бивших југословенских република. Пре недељу дана ухапшена је група у Риму, због пљачке златаре „Роберто Коин”, а два дана касније троје Срба полиција је ухапсила у Атини, напосредно након што су их спречили у намери да опљачкају златару.

-----------------------------------------------------------

Крађе за које се терете српски пљачкаши

4. јануар 2011 – златара „Карнер” у Салцбургу. Два мушкарца упала су у радњу и под претњом пиштољем разбила витрине и украла накит. Потом су затворили жртве у оставу и побегли. За ову пљачку терете се чланови „чачанске групе”.

18. јуни 2011 – златара у улици Курфирстенштрасе. Пљачка није успела јер продавачица најпре није пустила крадљивце да уђу у радњу, а потом је вриштећи побегла. Пљачкаши су том приликом изгубили један ранац са шеширом и пиштољем. Ова неуспела пљачка приписује се „чачанској банди”.

1. септембар 2011 – пљачка златаре у бечкој улици Херналсер Хауптштрасе. Три пљачкаша упала су у радњу и ударила продавца. Његове позиве у помоћ чуо је један познаник, који се налазио у задњем делу радње. Након што је дошао у продајни део он је омео пљачкаше, који су побегли са мањим пленом. Ова крађа приписује се „Пинк пантер” банди.

7. септембар 2011 – златара „Шведт” на Јулијус тандлер плацу у Бечу. Један од пљачкаша пиштољем је претио власници и млађем шефу, док су остали чекићем разбијали витрине и узимали накит. Као и код претходне пљачке побегли су моторима, а касније су ушли у аутомобил, када су и виђени, па им се тако ушло у траг. Ова пљачка приписује се „Пинк пантер” банди.

18. јануар 2012 – златара „Корнмесер” у центру Беча. Два пљачкаша пребила су рођака власника радње и натерала га да отвори трезор. Један од њих је разбио витрине пиштољем, при том се повредио и оставио ДНК траг. Према власнику пљачкаши су однели робу у вредности од 3,5 милиона евра. Пљачка се приписује „чачанској банди”.

2. фебруар 2012 – златара „Турзо” у бечкој улици Мариахилферштрасе. Један пљачкаш је везао двоје запослених, док је саучесник вадио накит из витрина. И ова пљачка се приписује „чачанској групи”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.