Нема победе без „Фејсбука”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Суочени са проценама да ће овогодишњи председнички и конгресни избори бити веома тесни, обе странке на америчкој политичкој сцени, демократе и републиканци, за „душе” бирача бориће се свим средствима, а поготово новим технологијама.

Анкете бирачког тела које се овде врше готово свакодневно, иако су избори тек 6. новембра, показују да је разлика између Барака Обаме и потенцијалних ривала веома мала. Ако то буде Мит Ромни, онда је предност актуелног председника безмало на нивоу статистичке грешке – у овом моменту 3,9 одсто, док против осталих, стоји нешто боље: 7,9 одсто у односу на Рика Санторума, 8,2 одсто предњачи Рону Полу, док би Њута Гингрича победио са чак 13,8 одсто разлике.

Ови бројеви су подложни променама, али оно што се неће променити, то је да свака партија сигурно може да рачуна на „своје” бираче, оне који су идеолошки па према томе и страначки опредељени, па се кампање неће много бавити „убеђивањем већ убеђених”. Плен који је на располагању демократама и републиканцима јесу такозвани „независни” гласачи, они који се опредељују према личности и програму.

Али пошто ни независни нису хомогена група, ни демографски ни по свом економском положају, поруке њима намењене не могу да буду једнообразне. Због тога оба изборна штаба, „Обама за Америку” и Републикански национални комитет, ове године, много више него у претходним изборима, у помоћ позивају технологију, пре свега нове методе „жетве података” са друштвених мрежа, а нарочито из богатог рудника личних профила као што је друштвена мрежа „Фејсбук”.

Како пише веб-портал „Политико”, Обамин штаб, који је и овога пута у Чикагу, већ је уложио милионе долара у фино подешене интернет поруке, користећи податке које су Американци сами оставили на својим „Фејсбук” профилима, али и друге изворе.

Од тога је сачињена велика база са информацијама о уверењима и склоностима милиона потенцијалних гласача за Обаму. Поред тога, његов штаб купује и базе података фирми које се и иначе баве „интернет жетвом” и чији су клијенти у годинама које нису изборне маркетиншке компаније, које на тај начин прецизно дефинишу „циљне групе” за производе које промовишу.

Међу подацима који се прикупљају о бирачима јесу и они које уређаје користе за онлајн информисање: да ли су то пре свега лични компјутери, таблети, или мобилни телефони, што се такође сматра важним за „таргетирање”.

Демократе су само у јануару за услуге „сервисера података” потрошиле 601.000 долара. Оно што су за те паре добили, то је идентификација бирача по расном или етничком принципу, економском статусу и сличном. Републиканци су у истом месецу за исту сврху и на сличне „добављаче” потрошили нешто мање – 407.000 долара.

Ове методе оба изборна штаба, а нарочито Обамин, стављају и у донекле деликатну ситуацију, па и неку врсту сукоба интереса, с обзиром на све актуелнију тему заштите приватности на интернету, за коју се последњих месеци упадљиво залаже Бела кућа.

„Обама вас прати”, гласи наслов анализе „Политика” о овом проблему, у којој се наводи да је и у овом случају реч о некој врсти онлајн праћења у стилу „Великог брата”, с обзиром на то да људи који се на овакав начин профилишу нису за тако нешто дали свој пристанак, а најчешће тога нису ни свесни.

„То је различита реалност за председника – да користи методе које политички осуђује; то је класичан пример да једна влада не практикује оно што проповеда”, цитирао је „Политико” Пола Стивенса, директора невладине организације за заштиту приватности из Сан Дијега.

Обамин штаб се додуше унапред оправдао обелодањивањем „политике приватности” у којој се наводи да се подаци прикупљени о појединцима „деле са консултантима, другим пружаоцима услуга и волонтерима”, као и са „кандидатима, организацијама, групама и другима који имају слична политичка гледишта, принципе и циљеве” као и Демократска партија.

Циљ је међутим победити на изборима, а овога пута то изгледа неће бити могуће без „Фејсбука” – дилеме о принципима могу очигледно да се одложе за касније.

М. Мишић