Влада легална, али без легитимитета

Случај сада већ бившег генералног инспектора МУП-а Владимира Божовића отворио је питање надлежности које одлазећа влада Војислава Коштунице има до избора нове. У четвртак када је Влада Србије именовала новог начелника Сектора унутрашње контроле МУП-а и сменила Божовића огласила се и Демократска странка тврдњом да је влада злоупотребила функцију. Демократе су навеле да влада која је изгубила подршку не може да доноси овако важне одлуке, а у прелазном периоду закон је обавезује да обавља само техничке текуће послове, који обезбеђују функционисање државе, а не да врши кадровске смене.

Закон о влади у члану 17. каже да "влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа". У овом члану, између осталог, пише и да "она не може постављати функционере у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора".

Рекло би се, ствар је јасна – били су избори, имаћемо нове посланике, а потом и нову владу. Ова, дакле, не би требало да има много простора за деловање. Ипак, постоји и други део приче. У Уставу Србије се наводи да "мандат владе престаје пре истека времена на које је изабрана изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника владе и у другим случајевима утврђеним Уставом". Ништа од наведеног се, међутим, није догодило.

Основ за расписивање ових избора било је усвајање новог Устава, објашњавају извори из врха (још) владајуће коалиције, који су желели да остану анонимни. Из Закона за спровођење устава, како објашњавају, изричито произилази да актуелни сазив скупштине има пун мандат без обзира што су расписани и одржани избори, па самим тим пун мандат има и влада која је произашла из те скупштинске већине. Мандат чланова садашње Скупштине Србије ће престати верификацијом најмање две трећине мандата новоизабраних посланика и тада ће престати и мандат владе коју је изабрала та скупштина. Све до тада, влада има пун мандат – то је специфичност ситуације због избора расписаних на основу новог Устава, објашњава извор "Политике" из власти.

– Међутим, пошто је Републичка изборна комисија прогласила коначне резултате избора, ова влада ће их поштовати и без обзира што формално правно и даље има пун мандат, понашаће се као влада којој је престао мандат. Јасно је каква је изборна воља грађана и ова влада неће користити своја пуна овлашћења. После одлуке РИК-а ова влада и даље има легалитет, али нема политички легитимитет, пошто је очигледно изборна воља грађана била другачија, а влада Војислава Коштунице поштује демократске принципе владавине – истиче наш саговорник из врха актуелне власти.

У вези са овим је и одлука премијера Војислава Коштунице да не прими Мартија Ахтисарија 2. фебруара.

Ипак, само два дана раније, из изјаве актуелног председника владе није се могао извући закључак да у владајућој коалицији сматрају да је "изборна воља грађана била другачија". Наиме, Коштуница је рекао да је 1.104,000 грађана гласало за странке које су чиниле Владу Србије, објаснивши да су грађани Србије тиме дали највећу могућу оцену влади за вођење земље и решавање проблема и то у најтежем периоду транзиције.

Слободан Вучетић, стручњак за уставно право, указује да влада обавља своје функције све до избора нове владе.

– Влада само не би требало да подноси предлоге закона и да доноси неке крупне одлуке од међународног значаја за земљу (спољнополитичке или инвестиционе), или да се, на пример, бави великим приватизацијама. Подразумева се да ће то да ради нова влада – каже Вучетић.

Према његовим речима, ова влада има овлашћења да спроводи законе и прописе и сме да доноси и кадровске одлуке из своје надлежности.

– Зашто не би могла постављати помоћнике министара или саветнике, ако су упражњена места. Једино влада којој је престао мандат, по Уставу, не може доносити кадровске одлуке о именовањима у влади и министарствима – истиче Вучетић, који је до недавно био председник Уставног суда Србије. Наравно, додаје он, ту се увек може поставити питање целисходности таквих одлука, с обзиром на то да ускоро предстоји формирање нове владе.