Транзициони профитери

Чињеница да су поново добили највише гласова на парламентарним изборима, али да, по свему судећи, опет нису освојили и власт, као да није превише забринула радикале. Можда и због тога што су, у односу на изборе 2003. године, добили неких стотинак хиљада гласова више.

Ипак, чињеница је да су странке такозваног демократског блока освојиле више гласова него СРС. Тај податак сасвим релативизује успех радикала. А још више га доводи у питање предвиђање да они не могу да саставе нову владу. Најгоре је за једну странку да добије највише гласова на изборима, а да не може да буде у власти. Још је горе што се радикалима то догодило и 2003. године.

Ипак, прво место радикала на изборима поново је изазвало расправе о тајни њиховог успеха, односно дилему да ли је то резултат пораста окорелих националиста у Србији или је значајнији удео радикалских гласача који су из социјално-економских побуда заокруживали број четири на гласачком листићу.

Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука, каже да победа радикала није никакво чудо после првог места на децембарским изборима 2003. године: "Они су од тада стабилно на првом месту, али разлог томе није што они сабирају гласове екстремних националиста. У бирачком телу радикала екстремни националисти чине 15 одсто". Ипак, иако изгледа да је национална реторика радикала најубедљивија, на овим изборима на Косову је више гласова од њих добила коалиција ДСС-НС, што иде у прилог тези да национализам власти има већу прођу од национализма опозиције.

Стојиљковић сматра да радикали већи део свог успеха заснивају на жртвама транзиције. Људи који су остали без посла, истрошили резерве новца, не виде перспективу за себе, млади који траже први посао и педесетогодишњаци од којих су сви дигли руке, највећег заштитника налазе баш у радикалима. У њиховом споту младић румених образа тражи најобичније ствари да заврши школу, да се запосли... Ако се сећате рекао је "стални посао". Наравно, сви знају да нема сталног посла у капитализму, али "стални посао" је комунистички поклон који су као вечни сан родитељи пренели својој деци. Та намерна грешка у говору најбоље показује умеће радикала да кажу народу оно што он жели да чује и воли да чује и што разуме.

У Србији је и даље скоро милион незапослених, а око 800.000 људи живи на граници егзистенције. То је и по Стојиљковићу кључни резервоар гласова радикала. "Производња јесте кренула, али многи грађани то још не осећају као већи раст њиховог стандарда, а са друге стране и неизвесност око посла већа је него икада", каже Стојиљковић.

Правило које се показало као тачно у земљама које су у транзицију кренуле по паду Берлинског зида јесте да су екстремне странке добијале више гласова у време велике незапослености. У другим транзиционим земљама појава губитника и незапослених је узроковала да се у трећој, четвртој и петој години транзиције на власти појаве екстремне националне или старе комунистичке власти. У Србији се то није догодило.

И Драган Ђилас, који је управо због чињенице да су радикали у Београду освојили највише гласова, поднео оставку на место шефа градског одбора Демократске странке, констатује за "Политику" да "више новца у џеповима бирача значи мање гласова за СРС".

Управо су демократе, које са ДСС-ом и Г17 плус владају Београдом, истицале да је квалитет живота у престоници знатно бољи него раније. Зато се логично намеће и питање како је онда, упркос чињеници да је просечна плата у Београду већа од просека у Србији, могуће да су радикали најјача странка и у главном граду, те да су у односу на прошле парламентарне изборе добили нових 60.000 гласача.

Ђилас кратко подсећа на чињеницу да је, када се говори о тих 60.000 људи, реч углавном о избеглицама које живе у престоници, а у међувремену су стекли држављанство и право гласа. Он ће подсетити на чињеницу да је Војислав Шешељ делио куће избеглицама у насељу Бусија у Земуну, али да им је градска власт, у којој су и ДС и ДСС и Г17 плус, довела и струју и путеве и тротоаре и аутобус. "И ДС је тамо добио 28 гласова, а СРС 736", каже Ђилас.

По његовом мишљењу, други разлог што избеглице не само у Београду него и широм Србије гласају за радикале јесте што "верују у причу да ће када радикали дођу на власт поново настати Република Српска крајина, да ће се вратити тамо где су живели".

По Ђиласу постоји и трећи извор гласова радикала у Београду: "Број гласача СПС-а у Београду се смањио за неколико процената. То су гласачи који су, када је умро Слободан Милошевић, новог Милошевића видели у Шешељу. А нема више ни Богољуба Карића који је радикалима узимао део бирачког тела", каже Ђилас.

Стојиљковић каже да од 2000. године за такозвану демократску опцију гласа два и по милиона људи, а за странке бившег режима (СРС, СПС) око 1,4 милиона. "За успон и стабилност СРС битно је што је она стожер, кичма странака бившег режима. У демократском блоку не постоји такав лидер коме би по навици одлазили гласови", каже Стојиљковић. Зато демократски блок размењује гласове тако да то изгледа као пресипање из шупљег у празно.

То је разлог да Ђилас каже: "Још је рано да се о томе говори, али зашто се на наредним изборима у Београду не би демократска опција појавила заједно, зашто би се расипала на три стране".

Стојиљковић констатује и да су радикали успели да се наметну као борци против корупције. "Демократски блок се прозивао међусобно у многим аферама и то је један разлог што се за њега везују корупције. Други је што су радикали релативно дуго ван власти. На њој их нема од 2000. године. А корупција се везује за власт", каже Стојиљковић. Нико не зна шта се догодило са тужбама које је Божидар Ђелић поднео због радикалских злоупотреба републичког буџета. С друге стране, очигледно је да прича о становима Томислава Николића није била довољна да се он претвори у очима гласача у корумпираног политичара. Ни сасвим супротне изјаве Николића и Вучића о сусретима са једним од најбогатијих Срба нису послужиле као повод за општу сумњу да радикали имају везе са тајкунима као и лидери других странака.

У једној реченици, анализа тајне успеха радикала, коју изводи Зоран Стојиљковић гласи: више за успех дугују својим противницима и времену транзиције него себи. Али и ако им се противници не опамете, време не ради за њих. Међутим, наиван је свако ко мисли да ће за две године радикали изгледати као сада. Они су показали да умеју да се мењају, да се прилагођавају. Уосталом, зар Николић није освојио више гласова од Војислава Шешеља.

Ивана Анојчић

-----------------------------------------------------------

Пресудни образовање и старост

Успех Српске радикалне странке у градским срединама статистичар др Миладин Ковачевић објашњава добром кампањом коју је ова партија водила и захваљујући којој је успела да у свој бирачки табор придобије и гласаче неких других партија, пре свега Социјалистичке партије Србије.

- Радикали су освојили стотинак хиљада гласова више у односу на резултат који су имали на изборима 2003. године. То није нека драстична промена, јер су већ иза себе имали милион бирача. Ти нови гласачи су пропорционално распоређени у свим срединама. Потпуно је погрешно уверење да је социјални моменат пресудан за опредељење бирача. Отуда изненађење што су радикали добили више гласова у градским срединама где се бољи живи. Истраживања, међутим, показују да су образовање и старосна доб два одлучујућа фактора која утичу на опредељење гласача - каже Ковачевић.

Према његовим речима, успех СРС-а у Београду не би требало за буде никакво изненађење. "Сетите се да је на изборима за градоначелника главног града кандидат ДС-а Ненад Богдановић за длаку победио кандидата радикала Александра Вучића".

Он истиче да се једино може говорити о томе да нешто више симпатија за радикале имају мање образовани бирачи. Али и то је релативно, јер радикалски настројених бирача има међу свим слојевима становништва и то се није мењало још од 1992. године. Они, такође, традиционално много гласова добијају у војвођанским градовима, а то се само потврдило и на овим изборима.

Ј. Ц.

-----------------------------------------------------------

Јешић: Избеглице гласале за СРС

Нови Сад - У осам војвођанских општина (Стара Пазова, Сремска Митровица, Тител, Србобран, Пећинци, Инђија, Жабаљ и Бачка Паланка) Српска радикална странка је на протеклим изборима освојила више гласова него све остале странке које су прешле цензус заједно. У Жабљу је за СРС гласало безмало 50 одсто (49,51), Тителу 45,90 одсто, а у Инђији, где грађани традиционално од 2000. године гласају за демократске странке, радикали су освојили 43,15 одсто гласова.

Председник општине Инђија Горан Јешић (ДС), од 2000. године када је као најмлађи председник општине у оној Југославији убедљиво добијао све изборе, каже да ови резултати не представљају никакво изненађење. "Јер за СРС су гласале избеглице, које су стицањем држављанства добиле право гласа. Од прошлих до ових избора око две хиљаде избеглица је у нашој општини стекло право гласа", каже Јешић и додаје да је и "ДС утростручила број гласова у односу на 2003. годину. Тада је за ДС у Инђији гласало 1.800 гласача, а на овим изборима добили смо 6.000 гласова".

Инђија је, према званичним бирачким списковима 2003. имала 37.100, а на овим изборима 39.700 бирача.

Од 45 војвођанских општина, укључујући град Нови Сад, Г 17 плус једино у сеоској општини Мали Иђош није прешла цензус. У овој општини где је мађарско становништво већинско, први је СРС са 20,03 одсто, а следи ДС са 15,18 одсто. Једино ове две партије су у Малом Иђошу добиле више од пет одсто гласова.