Студије ефикасније, професори и даље строги

Да је „Болоња” ипак донела нешто ефикасније студије и да се неке ствари на факултетима ипак мењају, говори и анализа резултата прве „болоњске генерације”. Према подацима Ректората Универзитета у Београду, у року је дипломирало 14,12 одсто активних студената који су уписали четворогодишње студије школске 2006/2007. године и 35,51 одсто оних који су уписали трогодишње студије. Највише просечне оцене су остварене на Факултету за физичку хемију (9,36) на четворогодишњим студијама, односно на Архитектонском (8,49) и Православно-богословском факултету (8,50) на трогодишњим студијама.

По броју оних који су дипломирали у року најуспешнији су Електротехнички, Факултет за физичку хемију, Рударско-геолошки и Математички факултет, а на зачељу су Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Факултет спорта и физичког васпитања, Шумарски и Технички факултет у Бору.

Резултати најновије анализе биће објављени ових дана.

Оно што је генерално највећи проблем на свим факултетима, по мишљењу студената, јесу – строги професори. Примера ради, на 11,4 одсто предмета Универзитета у Београду пролазност студената на испитима нижа је од 30 одсто, што је, додуше, бољи резултат него у прошлом истраживању, када је строгих професора било 13,25 процената.

Проректорка УБ др Неда Бокан каже да се често дешава да студенти не могу да дипломирају јер им проблем представљају један до три неположена испита. При том, не може се рећи да су то лоши студенти, јер је њихов просек положених испита преко 8,5.

На Универзитету у Новом Саду ситуација је нешто боља: пролазност прве генерације, уписане 2006/2007. године била је 68,24 одсто. Следеће године услов у року је дало свега 63,40 процената академаца, али је зато трећа генерација студената који се школују по „болоњском систему” остварила пролазност од 77,79 одсто. Након завршетка школске 2009/2010., услов за другу годину је стекло 89,67 академаца.

И док се на државним факултетима правдају да је овде реч о борби за квалитет за разлику од приватних факултета на којима се високим школаринама плаћају и пролазне оцене, на приватним високошколским установама одговарају да је ситуација управо обрнута и да ниска пролазност на државним факултетима указује на – корупцију.

Професор др Милован Станишић, ректор Универзитета „Сингидунум” каже да овде пролазност зависи од студијског програма и године и да је од 76 до 85 одсто.

– Ниска пролазност увек говори о корупцији, јер ако неки професор обара 90 одсто генерације – онда то говори да нешто није у реду са тим професором. Њих нема много и тачно се зна ко су они, да сад не прозивам и то се толерише из мени непознатог разлога – сматра Станишић.

На наше питање да ли на „Сингидунуму” има наставника код којих је ниска пролазност, др Станишић одговара „да не може да буде, јер постоји мониторинг”.

– Сви испити се снимају и аудио и визуелно, о свему постоји траг и професор не може да тражи од студента нешто што није предавао или што нема у уџбенику. Уколико би професор оборио неког студента а да то није засновано на одређеним принципима, формира се комисија да преиспита случај. Ми нисмо имали примедби у задњих четири-пет година. Видео надзор је најбољи лек против корупције – тврди Станишић.

С. Гуцијан