Studije efikasnije, profesori i dalje strogi

Da je „Bolonja” ipak donela nešto efikasnije studije i da se neke stvari na fakultetima ipak menjaju, govori i analiza rezultata prve „bolonjske generacije”. Prema podacima Rektorata Univerziteta u Beogradu, u roku je diplomiralo 14,12 odsto aktivnih studenata koji su upisali četvorogodišnje studije školske 2006/2007. godine i 35,51 odsto onih koji su upisali trogodišnje studije. Najviše prosečne ocene su ostvarene na Fakultetu za fizičku hemiju (9,36) na četvorogodišnjim studijama, odnosno na Arhitektonskom (8,49) i Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu (8,50) na trogodišnjim studijama.

Po broju onih koji su diplomirali u roku najuspešniji su Elektrotehnički, Fakultet za fizičku hemiju, Rudarsko-geološki i Matematički fakultet, a na začelju su Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Šumarski i Tehnički fakultet u Boru.

Rezultati najnovije analize biće objavljeni ovih dana.

Ono što je generalno najveći problem na svim fakultetima, po mišljenju studenata, jesu – strogi profesori. Primera radi, na 11,4 odsto predmeta Univerziteta u Beogradu prolaznost studenata na ispitima niža je od 30 odsto, što je, doduše, bolji rezultat nego u prošlom istraživanju, kada je strogih profesora bilo 13,25 procenata.

Prorektorka UB dr Neda Bokan kaže da se često dešava da studenti ne mogu da diplomiraju jer im problem predstavljaju jedan do tri nepoložena ispita. Pri tom, ne može se reći da su to loši studenti, jer je njihov prosek položenih ispita preko 8,5.

Na Univerzitetu u Novom Sadu situacija je nešto bolja: prolaznost prve generacije, upisane 2006/2007. godine bila je 68,24 odsto. Sledeće godine uslov u roku je dalo svega 63,40 procenata akademaca, ali je zato treća generacija studenata koji se školuju po „bolonjskom sistemu” ostvarila prolaznost od 77,79 odsto. Nakon završetka školske 2009/2010., uslov za drugu godinu je steklo 89,67 akademaca.

I dok se na državnim fakultetima pravdaju da je ovde reč o borbi za kvalitet za razliku od privatnih fakulteta na kojima se visokim školarinama plaćaju i prolazne ocene, na privatnim visokoškolskim ustanovama odgovaraju da je situacija upravo obrnuta i da niska prolaznost na državnim fakultetima ukazuje na – korupciju.

Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum” kaže da ovde prolaznost zavisi od studijskog programa i godine i da je od 76 do 85 odsto.

– Niska prolaznost uvek govori o korupciji, jer ako neki profesor obara 90 odsto generacije – onda to govori da nešto nije u redu sa tim profesorom. Njih nema mnogo i tačno se zna ko su oni, da sad ne prozivam i to se toleriše iz meni nepoznatog razloga – smatra Stanišić.

Na naše pitanje da li na „Singidunumu” ima nastavnika kod kojih je niska prolaznost, dr Stanišić odgovara „da ne može da bude, jer postoji monitoring”.

– Svi ispiti se snimaju i audio i vizuelno, o svemu postoji trag i profesor ne može da traži od studenta nešto što nije predavao ili što nema u udžbeniku. Ukoliko bi profesor oborio nekog studenta a da to nije zasnovano na određenim principima, formira se komisija da preispita slučaj. Mi nismo imali primedbi u zadnjih četiri-pet godina. Video nadzor je najbolji lek protiv korupcije – tvrdi Stanišić.

S. Gucijan