Србија покварила оцену

Србија је на испиту из „болоњског процеса” ове године добила тројку (3,11), што је лошији резултат него пре неколико година када смо добили четворке (3,8 и 4,2) на скали од један до пет. Ови резултати биће званично саопштени наредног месеца на министарској конференцији у Букурешту. Лошији пласман Србије различито је протумачен у јавности, али оно у чему се сви слажу јесте да – нисмоурадилисве што смо могли.

Др Србијанка Турајлић, чије је име синоним за „болоњски процес” у Србији, објашњава за наш лист да ова оцена ни на који начин не представља меру квалитета (попут разних ранг-листа универзитета), али да свакако сведочи о озбиљности земље да изврши преузете обавезе.

По њеном мишљењу, највећу кривицу за овако ниску оцену сноси министарство које је било дужно да донесе сва законска и подзаконска акта и да се стара о њиховој имплементацији. Велику одговорност, истиче, имају и сва друга тела која се баве високим образовањем од Конференције универзитета Србије, преко болоњских промотора до Националног савета за високо образовање што нису или извршили притисак на државне органе да ураде свој део посла или алармирали академску заједницу и указали на то да постоје проблеми у испуњавању преузетих обавеза.

– Није овде у питању сама оцена, већ пре чињеница да ми нисмо спровели реформу, да смо увођењем неких полурешења систем пре покварили него поправили, а да заправо о томе нико од одговорних тела у овој земљи не говори јавно. Онда ћемо се, следећег септембра, опет сви згражати кад студенти изгубљени у лавиринту полуреформи почну да протестују – упозорава ова професорка Електротехничког факултета и некадашња помоћница министра просвете за високо образовање.

Она каже и да је оцена коју смо сада добили реалнија од претходних, када смо декларативно тврдили да смо донели одговарајуће акте.

– Примера ради ми смо у последњем извештају навели да смо усвојили Национални оквир квалификација у високом образовању иако важећи Закон о високом образовању чак и не предвиђа могућност да се он донесе. Ова тврдња је проистекла из чињенице да је Национални савет за високо образовање усвојио неки предлог оквира који заправо нигде и никада није прихваћен, а камоли примењен у пракси. Такође декларативно смо прихватили систем континуираног учења исказан кроз вредновање рада у току наставе и меру оптерећења студената кроз такозване ЕЦТС бодове, али смо и даље једина земља у Европи која има шест испитних рокова што је неспојиво са појмом континуираног учења – објашњава др Турајлић и додаје да се у свим другим земљама испит полаже једанпут и евентуално може да постоји још један поправни рок.

Професорка др Неда Бокан, проректорка Универзитета у Београду за наставу, каже да се много тога у високом образовању ипак мења и наводи пример сарадње универзитетског руководства и представника студената.

– За разлику од периода када нису хтели ни да отворе врата Ректората, сада долазе, имају своје предлоге и иницијативе, схватили су да морамо да радимо заједно. Једна од тих позитивних примера је и кампања „10 за Србију”, тако да мислим да смо у овом сегменту можда добили лошију оцену него што је реално стање – додаје проректорка.

По њеном мишљењу, никако се не може рећи да „болоња” није успела. – Овај процес подразумева неколико принципа од којих се не може одступати, а међу којима су ефикасност и квалитет студија, како се не би студирало по десет година већ онолико година колико је предвиђено – објашњава професорка Бокан.

Потпуно је другачији став професора Филозофског факултета у Београду др Тодора Куљића, који је у току студентске блокаде факултета оценио да су дешавања у Београду део општег европског антиболоњског студентског покрета утемељеног на студентском самоорганизовању и непослушности.

„Бесплатно образовање није више свима доступно, универзитет је подређен тржишту капитала. Па ко има новац, оснива универзитет и штанцује дипломе. Реч је о тржишном разарању ума: смањено је градиво, даје се мање знања, опада ниво општег образовања и културе студената”, сматра Куљић.

Слично мишљење о стању у високом школству има и професор београдског Филолошког факултета др Љубиша Рајић који каже да је тенденција у високом образовању, не само код нас, већ у целој Европи – велики притисак да се повећа проходност јер је зацртано као стандард 40 одсто високообразованих у једној држави. Међутим, по његовој тврдњи, не постоји ниједан емпиријски податак који то доказује, осим да су већи порески приходи.

– И државни и приватни факултети полако се претварају у проточне бојлере јер нас све више притискају да имамо високу проходност. Међу приватним факултетима има врло добрих, али већина то није. Углавном родитељи сматрају да ако је плаћена школарина, аутоматски треба да се добије и нека пристојна оцена. Овде је школарина улазница у биоскоп, а да ли ћеш гледати филм зависи од тога колико учиш – каже професор Рајић.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ове године из Болоње смо добили ниску оцену. Али, ми не идемо на просек.

• Министарство, факултети и студенти спрчкали су макароне болоњезе које нису ни за студентску мензу.

• И у високом образовању приближавамо се Европи. Оцене нису више у динарима, већ у еврима.

• Држе воду док мастери оду.

• Прошли смо у Болоњи као наши фудбалери у Ђенови.

• Нове прелетачка линија: Београд–Торонто, вија Болоња.

• Болоња или Крагујевац, питање је сад.

• Неки се још питају да ли је Болоња нужно зло или непотребно добро.

• Париз има Булоњску шуму, а наше високо школство болоњску прашуму.

• Кад смо ми имали Светог Саву, Болоњези нису ни чули за Гугл.

Драгутин Минић