Нова скупштина са 14 посланичких клубова

Словачки парламент нема довољно велику просторију за посланички клуб партије која ће сама формирати власт, па ће га сместити у биоскопску салу! Српски парламент, после избора, међутим, имаће проблем да обезбеди што већи број мањих просторија за све посланичке клубове који ће бити формирани, пошто су све велике странке малим предизборну коалицију „платиле” посланичким клубом. Аналитичари, међутим, не мисле да су мали претерали, „на политичкој сцени је као на тржишту – има продаваца и трговаца, а цену одређује понуда и потражња”.

Пре само неколико месеци, када је српски парламент, у предизборној години, почео да „поболева” од недостатка кворума, јер су све мање партије хтеле да покажу „своје принципијелне ставове”, политичари великих странака објашњавали су грађанима да је неопходно укрупњавање политичке сцене, како мале странке, „које би парламент могле да виде само на разгледници, не би уцењивале оне који им дају посланичке мандате, на основу којих потпуно незаслужено добијају огромну моћ”. Да је моћ малих странака велика, могло се видети у још актуелном сазиву парламента, јер је сваке године буџет доношен у последњи час, јер је сваки пут четири, или пет посланика неке мале странке одбијало да гласа за њега, уколико не буде издвојено више новца за одређене буџетске кориснике.

Лидер напредњака Томислав Николић је био највећи заговорник стварања двопартијског система, аргументујући то баш примерима уцена у парламенту. Због тога су се на њега сручиле салве критика. Сада ће, међутим, СНС на својој листи у парламент увести неколико странака, које се у истраживањима јавног мњења не појављују ни као статистичка грешка. Са СНС-ом ће и Нова Србија Велимира Илића, чији рејтинг је такав да нема никакве шансе да сама уђе у парламент, а имаће свој посланички клуб (најмање пет посланика). Функционери ДС-а су се слагали да треба ићи на укрупњавање, а и на њиховој листи ће опет бити неколико странака, које не би прешле цензус, а добиће посланички клуб, као, на пример, СДПС Расима Љајића. С две странке, које саме не би прешле цензус, а добиће довољно посланика за сопствене посланичке клубове, иде и СПС. Никакву шансу за улазак у парламент нема ни СПО, а ипак ће, захваљујући ЛДП-у, имати свој посланички клуб, с обзиром на то да сва истраживања кажу да ће ЛДП сигурно ући у Скупштину Србије. Уколико се истраживачи јавног мњења не варају, у Скупштини Србије биће најмање 14 посланичких клубова, четири више него сада, а колико ће партија бити, тек ћемо видети. Кад се томе дода такозвани слободни посланички мандат, односно немогућност да странка на чијој је листи неко ушао у парламент може да му га узме, биће тешко имати стабилну и сигурну парламентарну већину.

Аналитичари се слажу да ће велики број странака и слободан мандат отежати одлучивање, али кажу да „грађани гласају тако како гласају, па ће и добити то што добију”. Зашто велике странке пристају на превелике уступке малим странкама, зато што могу, кажу аналитичари.

 Према речима Владимира Вулетића, социолога, „мала странка у одређеним околностима, или у одређеној процени развоја политичке ситуације, може да добије мање или више”. Велике, каже Вулетић, процењују шта им се исплати, а мисле да не могу само са још једним партнером да добију толико гласова да формирају власт, па окупљају све које могу. Вулетић истиче: „То је као на тржишту. Неки пут изгледа да је неки предмет, који нема употребну вредност, прецењен, али таква је тржишна ситуација.”

И Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, коалиционе споразуме у којима су велике странке малим странкама дале превише објашњава овако: „То вам је као кад ви кренете на пијацу и купите шта можете за паре које имате. Тако и велике покушавају да окупе што већи број странака, како би добиле што више гласова. Оне гледају да прођу што јефтиније, могу да кажу да их није брига за тамо неких 50.000 гласова, али има оних који ће да ’купе’ те гласове. Тржиште је велико, има и продаваца и купаца.” Вуковић мисли да велике странке, очито, процењују да им се исплати да „плате” цену коју испоставе мале: „Не знам шта може Расим Љајић да донесе коалиционој листи, али Расим Љајић је леп на листи, лепо је кад га имате, јер је најпопуларнији политичар у земљи”.

А, грађани, где су ту грађани, хоће ли опет бити колатерална штета разних скупштинских нагодби? Вуковић каже да грађани сами бирају, „они су, очигледно, спремни да прихвате све те коалиције које им се нуде, то је њихов ризик”. Нико није наиван, па ни бирачи, констатује Вуковић.