Главобоље због рафинерије

Смедерево – Три и по године рафинерија је једна од главних тема у Смедереву. И без капи нафте из постројења, будућа инвестиција задала је велику главобољу властима, али и опозицији. Док се вишегодишња одлука „крчкала”, владајућа коалиција се тресла од неслагања. Практично све „до јуче”.

Рафинерија је из владајуће гарнитуре испратила своје најљуће противнике, Коалицију за боље Смедерево. Довела је на суд градоначелника и бившег партнера у власти. Грађане је извела на референдум и заувек их поделила на оне који „воле” и оне који „не воле” свој град. Да ће се Смедеревци угушити од загађења био је почетни адут опозиције. Убрзо, екологија одлази у други план, а замењује је сумња у порекло новца и намере инвеститора. Од тога да ће на парцели нићи све друго осим нафтних постројења, па све до питања: ко су људи који ће градити рафинерију у Смедереву?

– То је минорна фирма која не даје никакве гаранције. Како ће неко ко има два радника да гради рафинерију – питао је, поред осталих, функционер владајућег Покрета за Смедерево, Богољуб Спасојевић који није подржао уговор о закупу.

Ко је заправо „Комико оил”? То је српска фирма – ћерка америчко-холандског конзорцијума „Комико оверсиз”. Седиште је у Београду, а ускоро би требало да буде пресељена у Смедерево, јер то захтева уговор о закупу земљишта. Основана је у децембру 2007. године, незванично, да би конкурисала за изградњу рафинерије у нашој земљи. Тренутно има два радника и то директора бугарског порекла Венцислава Тијанкова Иванова и заменика Радомира Радивојевића. Њен оснивач, „Комико оверсиз”, регистрован је 2006. године са седиштем у Амстердаму. Реч је о конзорцијуму три америчке фирме: „Брајан Мареј” из Њујорка, „Бејзик еквипмент” и „Глобалгас енерџи груп” из Хјустона.

Фирма „Брајан Мареј” заправо је инвестициони фонд са седиштем у Њујорку. Незванично, „Мареј” је у Европи учествовао у приватизацији мађарских и чешких банака, а у Србији би требало да финансира изградњу смедеревске рафинерије, делом из кредита Европске банке за обнову и развој, делом из сопствених извора, сазнаје „Политика”.

„Бејзик еквипмент” бави се производњом опреме и постројења за рафинерије. Највећи пласман својих производа ова фирма имала је у Тексасу где је уградила опрему за стотинак рафинерија. Опрема за рафинерију у Смедереву већ је спремна, а наводно, реч је о најсавременијој технологији која може да прати прописане стандарде и уједно, елиминише из деривата нафте све недозвољене састојке без додатне модернизације. Постројења у Смедереву моћи ће да испрате прописе ЕУ и без накнадних инвестиција да производе „евро-5” и „евро-6” који ће бити обавезни од 2014, односно 2018. године, тврди извор „Политике” близак инвеститорима.

„Глобалгас” је компанија која, незванично, поседује бушотине нафте у Нигерији и бившим совјетским републикама. Трећи је по реду снабдевач источне обале САД течним нафтним гасом. Смедеревску рафинерију ова компанија снабдеваће сировом нафтом која ће бити допремана бродовима до луке Констанца одакле ће баржама стићи до Смедерева.

Сумње да ће се инвеститор бавити „мутним пословима” на обали Дунава код Смедерева кад се дочепа земљишта, требало би да су отклоњене новим текстом уговора о закупу који је усвојила локална скупштина. Ту је јасно прецизирано да „у случају да рафинерија престане да ради пре истека закупа, локација може да се користи једино према Просторном плану посебне намене који је усвојила српска влада”.

Државни врх, иако не превише гласан по питању ове инвестиције, одобрио је пројекат у Смедереву. Рафинерију је подржала и америчка амбасадорка у Београду, Мери Ворлик. Она је рекла да су представници амбасада спремни да подрже „Комико оверсиз” и помогну им да пројекат успе.

Градоначелник Смедерева, Предраг Умичевић (ДС), добар део свог мандата потрошио је у борби да у град доведе овог инвеститора. Упркос оптужби, које су три и по године „пљуштале” на његов рачун, од оних да је „у дилу” за тај посао, да је то „његов пројекат живота”, те да крши закон и не мари за здравље суграђана, Умичевић није одустао од рафинерије чак ни када је скупштина у јануару рекла „не”. На поправном испиту за уговор о закупу, први човек Смедерева, на крају је, како каже, „победио за град”.

– Изградња још једне рафинерије у Србији представља национални интерес. Наша земља ће на тај начин постати регионални лидер у производњи нафтних деривата. Највећа гринфилд инвестиција у Србији, вредна више од 250 милиона долара, омогућиће да Смедерево постане доминантна тачка у снабдевању, не само српског, већ и хрватског и македонског тржишта – рекао је Умичевић.

Оливера Милошевић