Наша дијаспора је широкогруда

Не верујемо да шира јавност зна да од свих страних прилива у Србију 91 одсто представљају дознаке наше дијаспоре, а свега девет процената су стране директне инвестиције! Овај податак изнела је госпођа Мирјана Самарџија, председница Конгреса српског уједињења у САД, на недавно завршеној међународној конференцији о женском лидерству, одржаној у Београду под сводовима Дома Народне скупштине Републике Србије. Конференцију чији је покровитељ била др Славица Ђукић Дејановић организовали су Конгрес српског уједињења из Србије и УСАИД.

Да ли се уопште зна колико има Срба у САД?

Године 2010. смо урадили попис, али још немамо коначне резултате. Претпоставља се да има милион Срба у САД.

На конференцији сте изнели занимљива истраживања о непознатим подацима о нашој дијаспори.

Наш Конгрес српског уједињења је са једном познатом агенцијом направио анкету. На питање Колико су вам важни корени?, 89 посто испитаника је одговорило да су им изузетно важни. Док је на питање Колико вам је важно како су Срби приказани у медијима а због демонизације Срба, 96 посто је веома забринуто! На питање Да ли сте заинтересовани да помогнете да се та демонизација прекине, 75 одсто одговора је да желе да се нешто уради.

Следеће питање је било Да ли бринете о губитку корена?. Шездесет осам одсто је одговорило да, затим Како мислите да се задржи идентитет?, 70 одсто мисли да би требало да буду укључени у неко друштво, 56 процената кроз неку српску организацију, 85 одсто мисли да је најважније да се идентитет најбоље одржава кроз породицу, а 65 одсто кроз цркву. Коју улогу би матица требало да има да помогне Србима да сачувају идентитет, било је следеће питање.

Врло активну мисли 57, док 35 одсто мисли да треба да буде донекле активна, а осам посто мисли да не треба да буде активна, значи око 92 одсто сматра да матица треба да буде веома активна. Занимљиви су одговори и на питање: Коју улогу има матица сада на одржавању идентитета? половина, 50 посто је одговорило ни„какву”, 45 одсто каже до некле, док само пет одсто мисли да има вр„ло активну улогу”. Постављено је и питање: Како гледате на данашњу ситуацију у Србији?”. Мање од један одсто је веома задовољно, задовољно је седам одсто, је два задовољно је 48, а уопште није задовољно 44 одсто.

Да ли мислите да смо ми овде довољно информисани о дијаспори?

Срба Бранковић из “Галупа” је урадио једну анкету овде у Србији. Добио је одговоре да народ веома жели да се дијаспора укључи у све области живота Србије, да има своје место у парламенту, али чини се да политика не показује превише интересовања. Мислим да Србија треба да предочи народу колики је значајан фактор дијаспора, јер ми смо седми на свету по давањима, дознаке нису опале ни у овим годинама кризе као код других, напротив увећавају се. Наша економија зависи од тога, то је огроман извор кеша. У Србији је само девет одсто директних, страних инвестиција, а 91 одсто је у дознакама. А светски просек је фифти-фифти, 50-50 одсто. Ми имамо толико широкогруду дијаспору, па се питате у чему је проблем. Никакви програми не постоје. Треба само видети какве су нам реформе неопходне. Јер, овде воле да кажу дођи а не кажу, на шта да дођете! Људи знају да је Србија по критеријумима Светске банке, за инвестирање негде на дну лествице због корупције, бирократије, лошег судства и правног система. И ја сам хтела пре неколико година да дођем и инвестирам, али кад сам видела у шта су све разни прсти умочени, одустала сам. Али, са уласком у Европу, мораће све то да се мења. Они који су живели од нерада, мораће да оду. Ја то знам.

Кад је реч о правима жена, да ли је боље српским или америчким женама?

Кудикамо је боље овде у Србији! Ми тамо скоро да немамо породиљско боловање, на пример. Социјални положај Американке је лош, сада се мало мења набоље.

Сматрају вас једном од најмоћнијих Српкиња у САД?

Ја сам рођена Београђанка, на Старом Ђерму, и имала сам само девет година када сам са родитељима отишла у Америку. Стручњак сам за финансије и економију, и не сматрам себе моћном женом, ја сам само жена која јако много ради.