Могућ велики суноврат

"Судњи дан" биће 21. децембра 2012. или коју годину касније! Израчунао га је зналац механичких појава мр Слободан Ђорђевић, водећи инжењер у истраживачком одељењу компаније "Ербас" у Хамбургу (Немачка), који прорачунава чврстину будуће највеће путничке летелице на свету.

За своју душу се, међутим, упустио у вишегодишње одгонетање Земљине издржљивости, сложеног механичког устројства које ће је ускоро наглавце преокренути (ускоро ће то објавити у издању "Моћи књиге"). Планета ће извести велики "магнетни салто" који ће јој, као какав џиновски булдожер, преорати целу површину. А шта ће се догодити с нама?

• На којим чињеницама заснивате ово застрашујуће предвиђање?

– Замислите да у оштру кривину великом брзином улазе "формула 1" и двоспратни аутобус. Претпостављате да ће се први извући, а други преврнути јер у овом случају пресуђује облик. Механички прорачуни показују да је унутрашње чврсто језгро Земље од стабилног елипсоидног постало нестабилно јајасто (овално), са одступањем (ексцентрицитет) од 0,998. Узрок томе је премоћ већег екваторског гравитационог притиска над све мањим центрифугалним изобличењем (деформација) језгра, чија се угаона брзина обртања убрзано – смањује!

У протеклих век и по Земљино магнетно поље ослабило је за десет одсто, динамо (унутрашње језгро) посустаје! Сваке године 21. децембра она улази у најоштрију кривину (најближа Сунцу) убрзавајући, уместо да, као сваки возач, кочи! А језгро, насупрот овоме, сужава, а не шири попречни размак између "својих точкова" пружајући прилику тзв. жироскопском моменту да га вертикално обрне за 180 степени. Северни магнетни пол већ је напустио Канаду и напредује ка Сибиру. Према законима механике, северни део унутрашњег језгра пада ничице и истовремено, због Кориолисових сила, заноси удесно. Да не би био бачен као у џудоу, спречава га вискозним трењем преостали стабилни елипсоидни део планете. Докле?

Земљино магнетно поље неће нестати, али тежи минимуму после којег треба да ојача. Очекује се важан догађај као подстицај, а то је нагло вертикално окретање унутрашњег језгра и закретање целе Земљине коре за одређени угао. У том часу магнетни полови замењују места и, нажалост, смењују се две цивилизације. Завршава се и 26.000 година дуг прецесиони циклус. Најкритичније је када оса Земљине ротације и оса еклиптике уђу у исту раван, 21. децембра сваке године, када се стичу најрадикалнији математички, механички, астрономски и посматрачки услови за велики преокрет. Ако последњи омане, јер прва три то не могу, следи само једно – одлагање...

• Стиче се утисак да се увелико позивате на Милутина Миланковића и још неке, иако ни један од њих није ништа слично наговестио?

– Од српског великана сам много научио, верујем нешто доградио. Покушавам да осветлим део теорије Милутина Миланковића који у последње време изазива сумњу у неким научним круговима, а тиче се условљавања ледених доба. Слични су, али не исти, наговештаји у радовима Чарлса Хепгуда, професора на Киновом државном колеџу у Њу Хемпширу, кога је подржао Алберт Ајнштајн. Заговара се могућност делимичног закретања Земљине коре у односу на "мирно" језгро, подстакнуто израженим нагомилавањем масе на површини. А све долази из дубине. Удео масе језгра од 32,18 одсто лако може да побуди нежну Земљину кору са скромним учешћем од свега 0,46 посто. Обрнуто не иде. Трептај једне длаке на људској глави не обара човека; његов пад, свакако, обара све длаке!

• Сви велики помори десили су се, како објашњавате, због повременог несклада у брзини окретања Земљиног језгра и осталог омотача.

– Земља је настањива када је пет одсто ближа него сада и 15 одсто даља од Сунца. Обртање око себе омогућава живот; да је само једна страна стално окренута звезди, била би прегрејана, а друга – мрачна и смрзнута. Када се приближава, излаже нас опасности да будемо испечени. Захваљујући опадању угаоне брзине и јајастом облику језгра, уз потпору жироскопског момента, она изводи вертикални салто; мењајући смер ротације, даје шансу Сунцу да се појави на западу. И почиње да се удаљава ка следећем леденом добу. Због пораста брзине угаоног обртања језгро задобија нов, елипсоидни облик и могућност да новим вертикалним салтом спречи да планета коначно напусти Сунчев систем. У току прецесионог периода од 26.000 година Земља се удаљава и приближава, лутајући од глобалног загревања до леденог доба. Али увек остаје у "животодавном прстену" – са удаљеношћу која је већа од Венерине, а мања од Марсове. Понаша се, у ствари, као поуздан пешчани сат који мора да се окрене да би наставио да ради.

• Из математичких прорачуна произилази нови потоп, сличан Нојевом. Када му се надати?

– За, отприлике, 6.400 година. Због наглог угаоног убрзања увећане центрифугалне силе, одвући ће воду са севера и југа ка екватору, на коме ће "заувек" нестати велике копнене масе. Европом ће дувати ужасни северни ветрови, уз "невиђене" вулканске ерупције и померања Земљине коре. За разлику од претходног "пасивног потопа", изазваног наглим успорењем, наредни ће бити "активан". Потопима нису потребне нове количине воде: периодичне промене угаоне брзине одређују прерасподелу и нова пустошења.

• Како на живи свет утиче преокретање магнетних полова, што су и неки други најавили?

– У вертикалном заокрету језгро захвата огромне масе у дубини. Разлика између екваторског и поларног полупречника од 21.400 метара мора бити преуређена. Нимало случајно: то одсликава нагло издизање једних подручја коре за десетак километара и спуштање других исто толико. Сетићете се да се ово поклапа с највишим планинама и највећим дубинама. Замислите ужасну слику како се километарски висок талас земље и камења изненада издиже, окићен блештавим експлозијама јарко црвене лаве и праћен неподношљивом риком из Земљине утробе. Грозоморни ватрени пир коме ниједан холивудски сценарио није дорастао. Дан када Сунце и звезде мењају правац кретања, када нестаје једна цивилизација, а магнетни полови планете размене своја места...

• Колико смо близу (или далеко) од "Судњег дана"?

– То се очекује 21. децембра 2012. године или, можда, касније.

• Противите се преовлађујућем тумачењу свеопштег отопљења, наводећи да је искључиви узрок приближавање и удаљавање од Сунца?

– Шта мислите: да ли је целисходно да цивилизације настају у песку (Месопотамија, Египат...)? Постоји одговор: Земља је прилазила Сунцу преображавајући идеалне екваторијалне пределе у мање погодне за живот. А на северу, где смо сада, бивало је боље. Планета се окретала мало брже пре 2000 година него сада... Моји прорачуни дају нове, веома мале, чиниоце сила привлачења и одбијања Земље од Сунца, узроковане властитом ротацијом; оне делују дугорочно и нису обухваћене Њутновим формулама. Земља се приближава Сунцу, то је једини разлог глобалног отопљења. Узрок нису распршивачи и угљен-диоксид, већ растојање од матичне звезде!