Где завршава музички динар

Славица Вуковић, удовица композитора, аранжера и продуцента Предрага Вуковића –Вукаса, и носилац ауторских права на више од 1.000 његових песама, у току пола сата на једном популарном радију чује и по три песме свог мужа, али каже да број емитовања и извођења његових песама не одговара накнади на име ауторских права коју јој уплаћује СОКОЈ.

Угоститељи и занатлије често су у јавности постављали питање зашто су накнаде тако високе, а са готово истоветном учесталошћу су се музичари питали како се оне распоређују и зашто се дешава да популарни аутори на име ауторских права добију симболичне суме новца. Група С.А.Р.С., на пример, у време када је њихова песма „Буђав лебац” била хит године добила је 16,5 динара за ауторска права, јер је по листингу СОКОЈ-а емитована само једном. За десет година емитовања и извођења у САД, између осталих, и песме „Америка, Америка” коју изводи Мирослав Илић, а коју је написао Вукас, Славица Вуковић добила је пет евра накнаде.

– Лако је господину Динкићу да се одрекне музичког динара када је, како сам каже, за само две песме добио 200.000 динара за само једну годину, значи по 100.000 динара за сваку песму која се емитовала током једне године. А ја сам за свих ових 1.000 песама свог супруга добила само 120.000 динара за годину дана, колико, иначе, износи месечна плата службеника СОКОЈ-а. Нико не зна како се новац распоређује, како се обрачунава, него колико добијемо, толико нам је – каже Славица Вуковић.

Вукас је, подсећа његова супруга, три пута био најбољи композитор у СФРЈ, писао је песме које данас изводе Ана Бекута, Лепа Брена, Раде Јоровић, Нада Топчагић, Добривоје Топаловић, Мирослав Илић, између осталог „Ти си жена мог живота”, „Ја нисам рођена да живим сама”, „Село моје лепше од Париза”...

– Није ми јасно да се таксе наплаћују и занатлијама, да у СОКОЈ-у кажу да наплаћују 23 одсто више него раније, а да ми добијемо мање новца, односно да се накнаде не повећавају, већ се чак и смањују – додаје Славица Вуковић.

Тантијема се исплаћује аутору ако је песма изведена, ако постоји доказ о томе, односно кошуљица која представља попис коришћених музичких дела за одређени период или одређени догађај, и ако је накнада плаћена, објашњавају у СОКОЈ-у.

„Кошуљице с називима емитованих песама или ако је реч о извођењу, репертоару песама које ће бити изведене, шаљу нам корисници који за њих плаћају таксе, а сума коју ћемо моћи да исплатимо ауторима зависи од наплате која у времену економске кризе опада”, кажу у СОКОЈ-у. Према важећим прописима, висина накнаде зависи и од сложености дела, али и од тога да ли је аутор дело пријавио СОКОЈ-у или није, будући да је за пријављена дела накнада већа. Фондове за расподелу тантијема и расподелу убране ауторске накнаде утврђује Управни одбор СОКОЈ-а. Данило Марконато из Удружења музичко-сценских извођача наводи да је тешко или готово немогуће ући у тачну контролу око расподеле накнада, да СОКОЈ има исувише велика овлашћења, али да велики проблем представља и достављање „кошуљица” од стране емитера.

– Једини прави параметар за расподелу накнада су „кошуљице” и ако на њој нема имена аутора, неће му бити исплаћена ни накнада за емитовање или извођење тог дела, па зато корисници треба да се натерају да праве „кошуљице” да би аутори добили оно што им припада – каже наш саговорник.

Он сматра да ће се ситуација с наплатом и расподелом накнада знатно поправити усвајањем измена и допуна Закона о ауторским и сродним правима, које је Влада Србије почетком фебруара изгласала на својој седници и послала скупштини на усвајање. Изменама и допунама предвиђене су знатно ниже тарифе за кориснике и ослобађање плаћања накнада за ауторска и сродна права занатлија, као и то да накнаду прикупља само једна организација, а не више њих, какав је сада случај. Такође, биће формирана нова комисија за ауторска и сродна права која ће формирати тарифу накнада у складу са изменама и допунама закона. Марконато истиче да би и аутори требало да буду боље заштићени, јер ће се строже контролисати да ли емитери уредно попуњавају „кошуљице”.