Да ли је моћ изборне кампање прецењена

Ако су испитаници у недавном истраживању јавног мњења били искрени, одговарајући на питање када су донели одлуку за кога ће да гласају, онда би већина партија које су започеле изборну трку за 6. мај, можда могле да размисле вреди ли им да толико потроше на предизборне радио и телевизијске спотове, плакате и билборде. Или бар да се запитају да ли су њихове поруке упућене на праве адресе.

Истраживање агенције „Партнер консалтинг“, наиме, показало је да 57,1 одсто укупне популације има тврде ставове, а ту се рачунају, рецимо, и они који су чврсто одлучили да не гласају. Када се то питање (постављено испитаницима непосредно по добијању статуса кандидата за прикључење ЕУ) пројектује само на опредељене гласаче, онда је то тврдо језгро странака у просеку око 70 одсто, истиче Мирослав Шутић, директор ове агенције. Отуда и занемарљив број оних који су ту одлуку донели у последњих неколико дана, односно закључак да добијање статуса кандидата није утицало на расположење гласача.

Најтврђе гласачко језгро имају ЛСВ, СПС и СРС са око 80 одсто потенцијалних бирача који су се знатно раније определили да ће гласати управо за ове партије. Не заостају много ни ДС и СНС, а највећи „прилив” нових гласача, односно оних који су се определили у последњих неколико месеци, има СДПС Расима Љајића. И ДСС има знатан број присталица који су у последњих неколико месеци донели одлуку да гласају за ову странку, а Шутић оцењује да су то заправо били „успавани” гласачи ДСС-а који се полако активирају, пошто је странка дуго била пасивна и није je било толико у медијима.

Шутић напомиње да је бирачко тело код нас веома инертно и да тешко мења ставове, тако да партије које данас имају три одсто не могу доћи до седам одсто, а они који имају 15 одсто тешко ће „спасти” на 10 процената. Ипак, моћ саме кампање се упорно прецењује.

Кампања, по његовим речима, може бити важна за утицај на 16 или 18 одсто укупног бирачког тела и то је „искуствени податак” из претходних кампања. То су они који сада не желе да се изјасне, или нису сигурни, или су сада пасивни али ће се активирати...

Тако ће, на пример, напредњаци готово сигурно задржати својих 35 одсто присталица, али да захвате седам одсто неких других морали би да додају неке нове теме, неке нове потезе. Можда ће тога бити касније, додаје Шутић, али сада се то не види. Исто важи и за ДС. Читава њихова платформа, како се до сада види да су је замислили, фиксираће њихово бирачко тело близу садашњег процента и ни они не могу доћи до 40 одсто јер се не обраћају ни „љутим апстинентима”, нити ЛДП-овцима, нити СНС-овцима. А прави искорак је – искорак у туђе поље. Ту се види ко је прави играч, ко има амбиције, ко је јачи, а то се јако ретко догађа, истиче Шутић.

Др Синиша Атлагић, доцент на предмету Политички маркетинг и односи с јавношћу на Факултету политичких наука, објашњава да су ефекти изборних кампања на изборне одлуке бирача ограничени, односно, како каже, није довољно имати чак и добру кампању да би се остварили изборни циљеви.

„Ефекти кампање се испољавају, пре свега, кроз учвршћивање већ постојеће изборне одлуке већег дела бирачког тела (што показују и резултати овог истраживања) и кристализације изборне одлуке неодлучних бирача. Другим речима, изборна одлука је опредељена низом фактора дужег трајања и индивидуалним карактеристикама бирача, а мање ситуационим факторима у које спада и изборна кампања”, истиче он.

У том смислу, како додаје, на догађаје попут стицања кандидатуре за чланство у ЕУ, може се у већој мери рачунати као на фактор који ће допринети наметању основне теме у кампањи, али не и као фактор који би могао да определи ток кампање. Да се на овакве догађаје рачуна у кампањамапоказује и пример избора у Србији 2008. године када је на то 8. априла 2008. отворено указао високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана, рекавши да би ЕУ требало да помогне проевропским снагама у Србији потписивањем ССП-а, као и да учини што је могуће више на отпочињању процеса визне либерализације са Србијом пре дана одржавања избора, 11. маја 2008. године.

„Будући да је у изборним кампањама на делу оркестрација свих расположивих средстава и облика промоције не може се никад са сигурношћу говорити о томе које средство у кампањи имало (нај)више ефекта. У савременој политичкој пропаганди рачуна се на њихово здружено дејство”, указује др Атлагић.

----------------------------------------------

Жив контакт с бирачима – незаменљив

На основу досадашњег искуства, Мирослав Шутић каже да је најбоље средство у кампањи – жив контакт, односно јавни скупови, али кад нису потпуно изрежирани и кад не окупљају само већ потврђене присталице. Одмах иза тога су јавни наступи на електронским медијима – дебате, емисије, дијалози. Следе, како каже, два празна места па су онда спотови (уколико нису потпуно једноставни, односно без садржаја, што је често случај), а на дну листе пропагандних средстава су плакати (који не допиру ни до једног бирача).