Све више предлога за север Косова

После Међународне кризне групе, која је предложила да се на северу Косова успостави подељени суверенитет између Приштине и Београда, затим, све гласнијих изјава Карла Билта, шведског шефа дипломатије, и Ерхарда Бусека, бившег координатора Пакта стабилности за југоисточну Европу, да план Мартија Ахтисарија није довољан, налога Штефана Филеа, европског комесара, косовском премијеру Хашиму Тачију да ради на дугорочној агенди за север, и фондација „Карнеги Европа” изашла је са својим предлогом – о регионалној аутономији за север.

Да ли то све значи да се ствара критично језгро за промену става међународне заједнице према овој територији насељеној Србима? На ово питање још нема сасвим конкретног одговора. Али, из најновијег предлога Карнегијеве фондације, Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, као главну поруку види то што се „заузима став да треба помоћи обема странама да изађу из ћорсокака у којем су се нашле и подићи постојећи технички дијалог на виши ниво”.

„Мислим да ће с формирањем владе пуног легитимитета, после избора, кључни задатак, с наше стране, бити искористи овај замајац који све више настаје у међународним круговима и подићи дијалог на политички ниво”, рекао је Тодорић.

Поред тога што оцењује да расте број стручних мишљења у истраживачким организацијама у вези са питањем севера, он наводи и даје Карнеги фондација врло утицајна у формирању политика у међународним организацијама. А, Штефан Лене, који је творац поменутог извештаја те фондације, „није било ко, већ веома уважени познавалац прилика на западном Балкану”.

Лене је, сетимо се, био дугогодишњи главни опуномоћеник за Балкан бившег високог званичника ЕУ Хавијера Солане, учествовао је у разговорима око састављања Уставне повеље Србије и Црне Горе, био директор Генералног секретаријата Савета ЕУ за западни Балкан, па политички директор Министарства иностраних послова Аустрије.

У поменутом извештају Лене износи да треба превазићи поделу између севера и остатка Косова кроз разговор за регионалну аутономију, затим, омогућити међународне гаранције за манастире, установити свеобухватни оквира за сарадњу између Србије и Косова, на основу немачко-немачког модела, без признања, као и да се, на основу тога, прекине противљење Србије за учлањење Косова у међународне организације.

Према речима Тодорића, ова анализа је и подршка плану од четири тачке председника Бориса Тадића. „Такође постоје четири тачке, додуше мало другачије од оних с којима је изашао председник Тадић, а симболично је да се у формату препорука оне поклапају”, додао је он.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, наглашава да се у Ленеовим ставовима не каже да се Тадићев план прихвата. Истичући да Ленеа познаје веома дуго, да је веома искусан дипломата, Симић каже да похвала Ленеа не значи и признање Тадићевог плана, већ се „нуди оно што се нуди”.

Овај наш саговорник наводи да је „кад кажете Карнеги фондација као да сте рекли Међународна кризна група”, јер је њен председник својевремено био Мортон Абрамовиц, који је и основао Међународну кризну групу. Крајем деведесетих те две организације су биле дубоко умешане у питање југословенске кризе и нарочито Косова, а Абрамовиц је био један од архитеката бомбардовања Србије због Косова.

„Они у овом тренутку покушавају да доврше посао који су започели. Пошто је очигледно отпор Срба на северу Косова исувише јак да би се могао решити мирним путем, а ни примена силе није могућа, зато што наша Србија није Милошевићева Србија, а ни однос снага није онакав какав је био деведесетих, мислим да се излази са овим решењем које представља пробни балон и можда ће мало помоћи да се приближе ставови”. Стога он мисли да „овај папир треба пажљиво проучавати и не гурати га у страну, као нешто што долази из једне невладине организације”.