Одлазак неустрашивог борца против корупције

Отишла је, нажалост, Верица Бараћ. Једна особа готово невероватне енергије, огромне храбрости и поштења. Свако ко ју је познавао, зна да је тај одлазак велики губитак. Можда звучи нелогично, али њен одлазак је можда још већи губитак за оне такозване мале обичне људе, који је нису лично познавали. Јер она је успела да огромном енергијом и радом, од свог имена направи у најдословнијем смислу синоним за борбу против корупције – каже за „Политику” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, поводом смрти председнице Савета за борбу против корупције Верице Бараћ.

Бараћева, позната као бескомпромисни борац против корупције, због чега је често долазила у сукоб са моћним и утицајним фигурама из политичког и привредног живота, преминула је јуче у Београду после дуге и тешке болести у 57. години. Покретала је годинама бројне теме о корупцији и супротстављала сe центрима моћи у српском друштву, економији и политици, а у јавности је препозната као неустрашиви борац против корупције, тајкуна и криминала. Покретала је питања приватизације „Луке Београд”, „Вечерњих новости”, „Це-маркета”...

Према речима њених блиских пријатеља, како преноси Б 92, последња, али ипак неиспуњена жеља Верице Бараћ, била је да се вест о њеној смрти објави након сахране, која ће по њеној жељи бити обављена у кругу породице.

Рођена је 14. јуна 1955. у Мрчајевцима код Чачка, где је завршила основну школу и гимназију, а у Београду је 1980. дипломирала на Правном факултету и положила правосудни испит. Од 1982. ради у београдском ПКБ-у, где остаје наредних седам година. Деведесетих се вратила у Чачак где је радила као правник у Општинском одељењу за урбанизам и грађевинарство. Од 1997. до 2001. била је јавни правобранилац општине Чачак.

После октобарских промена смењена је са места општинског правобраниоца и отишла је у инвалидску пензију, иако је општинска скупштина подржала извештај о раду те службе. Била је један од лидера Антиратног протеста Грађанског парламента Чачка у време НАТО бомбардовања 1999, касније један од оснивача Грађанског парламента Србије, чија је председница била до маја 2003. године. За председника Савета за борбу против корупције Владе Србије, који је формиран у децембру 2001, изабрана је 23. маја 2003. године. Била је и повереник чачанске канцеларије Г 17 плус, која је у Чачку почела са радом 17. априла 2000. године.

Бројне су реакције на одлазак Верице Бараћ. Градоначелник Београда Драган Ђилас упутио је телеграм саучешћа њеној породици. „Србија је данас остала без једне храбре и бескомпромисне жене. Иако се нисмо увек око свих тема слагали, велико хвала за све што је учинила за ово друштво и за оно што је хтела да учини”, наводи се у Ђиласовом телеграму. Заштитник грађана Саша Јанковић истакао је да је Верица Бараћ своје последње дане провела без новца да се елементарно бори са болешћу, што је трагичан доказ да је живела онако како је причала и поразна истина нашег друштва и институција.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати сматра да је морални ауторитет Верице Бараћ далеко надрастао мале ингеренције Савета за борбу против корупције и да су разне власти по правилу игнорисале њене иницијативе и сугестије, па је то можда била борба против ветрењача. „Верујем да је заслугом Верице Бараћ остало нешто, неко семе, неке смернице које говоре како се треба борити за транспарентно и демократско друштво. Надам се да ће је у томе следити и оне институције и људи који имају неупоредиво више овлашћења него што их је Верица Бараћ имала”, истакао је Гоати.

----------------------------------------------

Књиге и награде

Верица Бараћ је приредила књигу „Правац промена” као и два зборника: „Корупција, власт и држава – полазиште и резултати Савета за борбу против корупције”, и „Корупција, власт и држава – други део”. Добила је 2010. награду „Освајање слободе” Фонда „Маја Маршићевић-Тасић, која се додељује жени која се својим деловањем залаже за афирмацију принципа људских права, правне државе, демократије и толеранције у друштву. Добитница је повеље „Драгољуб Стошић” за грађанску храброст 2008, коју су јој доделили Унија синдиката и Кућа правде Стразбур, као и награде „Витез позива” за 2011, коју додељује невладина организација Лига експерата, на светски дан људских права, појединцима који су се истакли у својим професијама.