Планетарна економија

Откад су Кинези пре неки дан погодили онај свој метеоролошки сателит почели су да брину не само Американци, свесни да су се, ето, и ти оспособили да евентуалне војне операције, ако затреба, воде чак и у свемиру, него, ваљда, и сви остали. Не толико због војног аспекта поменуте операције, колико због сазнања да се и земља чији су житељи колико до јуче патили од несташице хране, у технолошком погледу, изгледа, увелико прикључила светској елити.

Из Кине су, дабоме, и пре тога уредно пристизале вести о сјајним резултатима, у разним областима. Било је стога логично што су ових дана и у Давосу светски моћници дебатовали о могућим последицама њеног невиђеног економског успона о коме је, уосталом, управо пристигао још један, најновији доказ: кинески привредни раст (бруто домаћег производа) опет је прошле године премашио – десет одсто.

Откриће ОЕЦД

Колико до јуче главна тема била је пак она јефтина кинеска роба која је великом брзином преплавила планету, терајући многе локалне произвођаче у банкрот. Колико је та тема брзо изгубила на значају показало се, међутим, у часу када је кинеска државна фирма Леново успела да купи и један Ај-Би-Ем, будући да је тада, дефинитивно, свима морало постати јасно да је чак и у области о којој је доскора могла само да машта, дакле у области високих технологија, дотична земља напрасно почела да води главну реч. Обарање властитог сателита у космосу било је, стога, за зналце само најновија, но нипошто и изненађујућа вест. Поготово зато што су се вести на разне кинеске теме и пре ње, ионако, као на траци свакодневно низале.

У једној од таквих је, рецимо, писало како је та земља освојила примат у величини девизних резерви на свету. У другој, да ће врло брзо постати и водећи светски извозник, а у трећој да ће, по вредности укупног домаћег производа (по становнику) још брже (ове године) успети да надмаши – чак и САД.

Док је Кина пре једва којих пола века изводила револуцију а онда, након што је у томе успела, деценијама кубурила с основним животним потрепштина многи су, чини се, сметнули с ума да су у њој некада живели Конфучије, Лао Це, а и многи други дубоки мислиоци. Оне који пак то нису сметнули с ума, недавно откриће  ОЕЦД по коме је управо та земља прошле године успела да надмаши и Јапан по количини новца који улаже у науку никако није могло да зачуди. Кина, која је сада по томе друга у свету (одмах иза САД) је, наиме, пре само десет година за истраживање и развој трошила једва 0,6 процената свог поприличног БДП, док је лане то учешће више него удвостручила, на 1,3 одсто. Колико је то, да се израчунати на основу процене да је кинески укупан домаћи производ лане вредео око 2.690 милијарди долара.

Британски "Фајненшел тајмс" је,  стога, ових дана оценио да ускоро нећемо више говорити о производима "мејд ин Чајна"( производи из Кине), већ о производима "инвентид ин Чајна" (измишљени у Кини). А да је такво очекивање сасвим оправдано може да посведочи и читав низ других података, попут онога о томе да се, рецимо, број студената у Кини, у последњих шест година – учетворостручио. Прошле године је у тој земљи студирало чак 16 милиона младих људи, док према подацима швајцарског листа "Тан", у Кини тренутно ради 926.000 истраживача из разних области чији се број, уз то, само у раздобљу од 1995. до 2004. повећао за 77 одсто.

Повратак у отаџбину

Најновије процене такође веле да, рецимо, из универзитетских клупа у САД сваке године изађе 137.000 инжењера, а у Кини – 352.000 истих таквих. При том је, свакако, занимљиво не само то да је већ сада реално сваки четврти докторант у САД кинеског порекла, него и што се, бар тако тврди званични Пекинг, од 170.000 кинеских студената у свету, прошле године у отаџбину вратило њих – 30.000.

Млади кинески стручњаци су, дакле, иако су им у домовини плате још осетно мање но другде у развијеном свету, и те како орни да приону на посао, у властитој земљи.

Аналитичари сматрају да ће управо они у будућности бити главна погонска снага кинеске привреде. Ти аналитичари, додуше, Кинезима замерају на претераној улози државе, критикујући тамошњу праксу плагирања водећих светских марки. Указују и на и даље приметан раскорак теоретског знања и способности да се оно примени и у пракси, у производњи, па на то да су Кинези, по броју цитираних научника у водећим светским журналима, још при дну листе, на тек 124. месту...

Упркос томе, нико разуман није спреман да уопште посумња у кинески потенцијал да у веома кратком року од досад неприкосновених земаља, чак и у технолошки најнапреднијим областима, преузме – лидерску позицију. О томе, уосталом, говори и овај податак: иако још осетно заостају за конкуренцијом, Кинези су по броју пријављених патената, такође недавно, успели да превазиђу чак и Немачку. Њихов је, иначе, план да већ до 2015. године за истраживања и развој, уместо садашњих 1,3 одсто БДП утроше чак 2,5 процената.

Узгред говорећи, код нас се у последње време на те ствари троши – 0,3 процента нашег домаћег производа.