Изборни рачуни

Да ли су нас покрали људи који су добили мање гласова него што је требало потписа да би се нашли на гласачком листићу, питање је које се понавља и на овим изборима. То је један крај знатижеље јавности. Други је – колико су стварно пара потрошиле велике странке у најдужој изборној кампањи која је, на пример, новинару Хрватске телевизије Јосипу Шарићу изгледала као "баснословно скупа".

По обичају, знаће се тачно само колико су странке добиле пара из буџета, а над свиме осталим лебди сумња. Да би је умањио, још док резултати гласања нису званично објављени, Цесид је покренуо питање да ли држава треба да финансира мале странке које не само да нису ушле у власт него нису добиле ни десет хиљада гласова колико потписа је требало да сакупе да би учествовале на изборима. На овим изборима четири листе нису добиле ни један одсто гласова. Реформистичка странка добила је 0,05 одсто (1.865 гласова), Социјалдемократија 0,12 (4.745), Демократска заједница Србије 0,14 (5.393) и Коалиција Војвођанске партије 0,18 (7.329). Да би се ово избегло у земљама ЕУ се уводи партијски депозит. На пример, у Немачкој ако странка не освоји одређени проценат враћа новац који је добила од државе и остаје без депозита. По идеји Цесида, код нас се депозит не би враћао и паре из буџета не би користиле странке које не освоје 0,5 одсто гласова. "То је начин да се више не појави Шећеровски", каже Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида.

Миљенко Дерета, извршни директор "Грађанских иницијатива", каже да би требало направити једну врсту скале према којој би се за одређен број гласова добијао новац од државе. "Странке које не пређу тај број гласова, на пример од десет хиљада колико је потребно да се преда кандидатура, требало би да врате држави паре".

Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентност Србија", мисли да треба решити питање оних који у изборни процес улазе из личних промотивних или материјалних разлога. " Питање је да ли би било у складу с Уставом да се уведе депозит за мале странке, али свакако нешто треба предузети. Можда би било добро да новац који се дели пред изборе буде као државни зајам – па ако се не освоји 10.000 гласова, мора да се врати."

Можда је лако стати на пут ситним изборним профитерима, али како контролисати највеће. Ненадић наводи занимљив пример. "Странке су и за уставни референдум добиле 150 милиона динара, а нису полагале рачуне колико су потрошиле, на шта нису биле ни обавезне! Само је ДС вратио новац који није потрошио. Тај новац није био потрошен на електронске медије јер је држава имала плаћене огласе на телевизији."

Ако у случају уставног референдума није требало било коме показати чисте рачуне, за изборе то не важи, а Вуковић чак тврди да је Закон о финансирању политичких странака у појединим нормама чак и ригорозан.

Ненадић додаје да постоји нови образац са више детаља које странке треба да испуне како би се видело колико су потрошиле на изборну кампању. "То је подзаконски акт који је потписао Млађен Динкић на иницијативу ,Транспарентност Србија‘. У обрасцу се наводе имена донатора већих прилога, бесплатне услуге, билборди... "

Али, џаба је све то, јер, како каже Ненадић, "РИК би требало све то и да проверава, али нема средства, јер би требало да ангажују ревизоре. Проблем је и што Одбор за финансије није покретао прекршајни поступак, јер нема статус правног лица, што значи да би РИК требало да измени пословник и да покреће кривични поступак и да тражи средства за спровођење контроле. Морали би после избора да објаве извештаје и да обезбеде присуство јавности."

Зато Вуковић каже да нема институције која треба да контролише странке. "Кампању треба контролисати од почетка, да би могло да се утврди да ли су странке радиле по прописима. Сада је то тешко утврдити. Требало би направити независну институцију која ће контролисати како странке троше новац. У њој би морало бити стотинак људи и морали би имати доста новца да би све могли да прате. До краја фебруара изаћи ћемо са препоруком да се донесу нови закони о бирачком списку, политичким партијама и изборном систему. Сада је време да се мењају јер су прошли избори." 

Миљенко Дерета мисли да би пореска служба требало да гледа финансијске и књиговодствене књиге политичких партија што сада не може да ради. "Треба образовати владину или скупштинску комисију и увести драстичне санкције, какве су свуда у свету ако странке крше закон. Код нас партије опстају без обзира на очигледну крађу. Сви их гледамо а они нам се смеју", каже Дерета.

Да би се ово уредило мора постојати добра воља партија, каже Дерета. "Сеголен Роајал, која је кандидаткиња за председницу Француске, оптужена је да није платила порез на имовину. Она је онда показала папире и јавност и медији су стали на њену страну."

Код нас је добра воља партија стала на пола пута. Постоји закон који је у деловима и ригорозан. Али су се партије досетиле како да себи учине живот лагодним. Нису направиле институције које треба њих да контролишу а закон да спроводе.
Да ли је то вештина или поквареност?