Мање пара за Обаму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председнички и парламентарни (конгресни) избори у Америци су тек 6. новембра, али по овдашњем политичком календару кампање већ увелико трају. Тренутно је у фокусу интерна борба републиканаца за председничку номинацију, али је изборна машинерија актуелног председника, који тражи други мандат, такође у погону.

Барак Обама се овога пута, за разлику од своје прве кампање 2008, суочава са неочекиваним проблемом: мањим ентузијазмом како великих, тако и малих донатора. Иако је његова изборна каса у овом моменту знатно пунија од оне највероватнијег ривала, Мита Ромнија, његови стратези, како наводи „Вашингтон пост”, страхују да би републиканци у финиш трке могли да уђу са више доларске муниције.

Обамин штаб је досад прикупио 300 милиона долара, док је Ромнијев добио нешто мање од 70 милиона. Али председник у односу на бившег гувернера Масачусетса заостаје у врбовању оних који ће да приложе више од 2.000 долара (законски максимум за појединце је иначе 2.500 долара).

У овој фази кампање пре четири године, Обама је примио 23.000 чекова са овом свотом, док их је овога пута само 11.000. Велика већина, досад око 1,4 милиона људи, дала је мале прилоге, одазивајући се позиву председниковог штаба да приложе макар два долара.

Са друге стране, две трећине Ромнијевог изборног фонда формирано је прилозима већим од 2.000 долара.

Изборне финансије су овде сасвим транспарентне, партије не подносе само завршне рачуне, него су дужне да Федералној изборној комисији подносе и кварталне обрачуне. Прогнозе су иначе да ће ова кампања бити најскупља досад и да ће изборни победник до краја овог политичког маратона потрошити сасвим близу једне милијарде долара.

Мањак ентузијазма за Обаму његов штаб објашњава лошијим приликама у економији, али и незадовољством „богатих либерала”, поготово менаџерске елите са Волстрита, председниковом политиком. Такође се процењује да новчана подршка изостаје и због процене да ће, ко год му од републиканских претендената на крају био ривал, бити лака мета.

Обама је од прошлог месеца интензивирао своју кампању, и само у фебруару је успео да обезбеди 45 милиона, са више од 300.000 појединачних прихода, од који је половина по 200 долара или мање.

После почетне критике такозваних супер политичких акционих комитета („супер ПАК”), новог канала за политичко финансирање (ти комитети могу да од корпорација добијају неограничене своте, али формално не смеју да буду у вези са изборним штабовима), Обама је, суочен са великим парама које су на овај начин ангажоване у републиканској борби за номинацију, дао зелено светло за један „супер ПАК” демократа.

Његов штаб има базу података са 13 милиона и-мејл адреса из прошле кампање, и то је главни канал којим се шаљу поруке са апелима да се приложи кампањи.

Почетна процена је иначе била да ће председник до јесени имати велику финансијску предност над републиканцима, али постојећи тренд, нарочито кад је реч о великим донаторима, ово, бар засад, оповргава.